Izvor: Telegraf.rs, 25.Mar.2017, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Simo je preživeo Jasenovac, Vukovar 90-ih, a onda u Beograd došao kad je počelo bombardovanje (FOTO) (VIDEO)
Simo Roknić (79) je čovek kroj čiji život se prelomila sva istorija sa naših naroda sa ovih prostora. Na Siminim plećima prelomila se borba dobra i zla. Ovaj čovek danas ne zna da li je Srbin ili Hrvat, katolik ili pravoslavac. I nije mu važno. Važno mu je samo to da ostane uz unuke, dok ne stasaju. A onda, kako kaže, može i da ode. I zna samo da je ceo njegov život jedna velika nepravda. Ali, on i dalje nalazi snage da živi. Zbog Veljka i Milana.
Ali, da počeno od početka.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs << />
Simo Roknić rođen je na Kordunu, 1938. godine, kao drugo dete Save i Milice. Već na početku Drugog svetskog rata, ustaše počinju da čiste srpska sela i stižu do Perne, njegovog rodnog mesta. Na kućnom pragu ubijaju mu majku, jednoipogodišnju sestru su mu oteli iz ruku i bacili je u vatru. Simu, tada trogodišnjeg dečaka, spašava instinkt za preživljavanje i - jedan ustaša.
Otac mu je bio u ratu, izgubljen negde u šumi sa partizanima, niko nije znao da li je živ.
Kako je sam ispričao u emisiji Tatjane Vojtehovski "Život priča", koja se emituje na televiziji "Prva", od straha i neznanja šta se odjednom dešava, prišao je jesnom ustaši i zamolio ga da mu pomogne da ga ne ubiju. Poveo ga je sa sobom, i tako je Sima završio u Zagrebu.
Imao je samo tri godine kada je stigao u Jasenovac. Ustašama je bio igračka. Terali su ga da pokaže kako se kolje čovek, a njemu do danas u ušima odzvanja njihov jeziv smeh, dok su se "igrali" sa nesrećnim dečakom.
Iz ozloglašenog logora spašen je čudom, a pokršten zbog ljubavi.
Printskrin: TV Prva
Život mu je doneo ženu Milicu, sina Sinišu i ćerku Snežanu. Ali, i nove ratove. Posle rata koji mu je uzeo roditelje, drugi mu je uzeo sina, a život kasnije i ćerku. Danas samo brine, da dva unuka, Veljka i Milana izvede na put.
Godine ga stižu, ali volja je mnogo jača, jer zna - da im je on jedini oslonac u životu.
Danas žive u Beogradu.
***
Josip i Kata Fijak, bračni par iz Zagreba, bili su uzorni građani u to vreme. Nisu imali dece. Josip je vozio ono malo hrane što su slali u Jasenovac. Jednom je skrenuo sa puta i nešto hrane odvezao partizanima u šumu. Kada se to saznalo, Josip više nije bio siguran ni poželjan među ustašama.
Maleni Simo je Josipa upoznao kada mu je donosio hranu. Jednom prilikom mu je čak krišom dao nešto da pojede, kako drugi ne bi videli. Jer, hrane nije bilo za sve.
Josipu se pričljivi dečačić dopao, i pričao je sa svojom Katom šta misli o tome da ga usvoje.
Usudio se da pita ustaše da mu daju dete. Rekli su mu "evo ti ga, pa ga ti odgoji". Tako je Josip malenog Simu odveo kući. To je bio već drugi put da Simu spašavaju ustaše.
- Kad sam došao kod njih u kuću, ja njemu nisam rekao "tata" skoro tri meseca, a nju sam nazvao "mama" treći dan - pričao je Simo u "Život priča".
Printskrin: TV Prva
- Uvek je plakala kada bih je pitao da li je još bole noge koje su gorele, jer sam pomešao njen lik, sa majkom koju su ustaše na Kordunu ubili i bacili u vatru. I u starosti je, kasnije, plakala kad god bi se prisećala toga - objašnjava Roknić.
Kata je u jednom trenutku odlučila da ga "prekrsti". Na ceremoniji pokrštavanja, bila je žena iz Savinog sela, koja je pretpostavila da dečačić možda može da bude dete Roknića, pa je uspela da poveže oca sa izgubljenim sinom. Tako je simo postao Ivica Fijak.
Simo se sreo sa ocem, ali nije želeo da se vrati njemu. Katu i Josipa je već uveliko smatrao svojim roditeljima, i nije želeo da ga odvoje od njih.
Otac ga je ipak uzeo od Kate i Josipa, i ostavio kod strica. Za malog Savu, međutim, svi oni su bili nepoznati ljudi, on je želeo da bude sa ljudima koje je smatrao svojim roditeljima.
Muke su trajale godinama, Katu je Simo viđao povremeno, a Josip je morao da prebegne u Mađarsku, pa ga je ponovo video tek 12 godina kasnije.
***
Vojsku je služio u Beogradu. Tu su ga Josip i Kata ponovo posetili. Kaže, veće sreće nije bilo kada su se ponovo sreli.
Milicom se oženio pre vojske, mlad, a kada je otišao na dve godine da služi otadžbini, ona je ostala sa njegovim ocem i maćehom u kući. Nisu se slagali, pa je Milica pobegla u Vukovar, gde je imala rođaka.
Foto: Profimedia/AFP
Nakon služenja vojske, i Simo je otišao kod žene u Vukovar. Sa Milicom je dobio sina i ćerku. Stalno su odlazili kod Josipa i Kate u Legrad u posetu.
Josip je umro pre početka rata u Jugoslaviji.
Uoči početka rata, Simo je sa Milicom i decom živeo u Vukovaru.
Sin mu je ubijen 1994. godine, na izmaku rata. Život je izgubio u uniformi.
I Kata je u međuvremenu umrla.
Simo sa Milicom i ćerkom Snežanom odlučuje da dođu u Beograd, kako bi pokušali da imaju normalniji život. Bio je 24. mart 1999. godine.
***
- Prvu noć u Srbiji, proveli smo u podrumu - priseća se Simo.
I taman su se skućili, snašli, počeli da žive, kada se 2010. godine desila nova tragedija.
- Prati me jako nezgodan život, od detinjstva. Ćerka je umrla iznenada, u našem stanu, kada je došla u posetu, dok je svima kuvala kafu. Imala je 44 godine. I sam se čudim kako sam sve to preživeo - priča Simo.
Foto: Printskrin/Prva TV
U životu ga danas drže Veljko i Milan (21), unuci. Od velike porodice, ostalo je njih troje.
Simov zet, Veljkov i Milanov otac, bio je načelnik policije u Đakovu u vreme rata u Hrvatskoj. Međutim, komšija ga je osudio da mu je udario šamar tokom ispitivanja u policiji, i osuđen je pravosnažno u Srbiji na 18 meseci zatvora. I još uvek je služi.
Pogledajte celu emisiju:
(Telegraf.rs)
.jpg)
