Izvor: Politika, 07.Avg.2011, 01:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Sezonci” biraju dobro plaćene poslove

Oko 150.000 građana Srbije, među kojima ima najviše niskokvalifikovanih radnika, sklapa ugovore o privremeno-povremenim poslovima

Na sezonskim poslovima u Srbiji angažuje se od 120.000 do 150.000 građana. Više od polovine njih zaposlenje pronalazi u poljoprivredi i građevinskoj industriji, a najčešće je reč o niskokvalifikovanim radnicima. U potrazi za poslom koji će im obezbediti sredstva za život, deo njih u glavni grad dolazi sa juga zemlje, ali iz BiH, Makedonije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Rumunije, Bugarske, sa Kosmeta... Nekioberučke prihvataju obavljanje poljskih radova i teške fizičke poslove, ali prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, ima i onih kojima nikako ne odgovaraju uslovi poslodavaca. Smetaju im terenski rad zbog plaćanja na procenat uz veoma mali ili nepostojeći fiksni deo zarade, poslovi bez preciziranog radnog vremena, a izbegavaju i ona zanimanja u kojima poslodavac očekuje od novajlije da obavlja više različitih poslova, da bude „čovek za sve”...

Ovi uslovi ne koče mlade do 30 godina, tvrde u omladinskim zadrugama koje posreduju u angažovanju za privremeno-povremene poslove. Naprotiv, oni prihvataju sve što se nudi, samo da je što bolje plaćeno, pogotovu studenti. Oni su najpoželjnija i najbolja radna snaga. Sposobni su, odgovorni i ništa ne odbijaju, što je uzrokovano sve češćom pojavom da sami moraju da plate svoje školarine.

U Uniji poslodavaca Srbije ističu da su Beograd, Mačva i Vojvodina oblasti u kojima i dalje „cvetaju” sezonski poslovi. Prestonica, jer je najveći grad u kojem ima dovoljno ponude, a Vojvodina zato što je žitnica Srbije.

– Branje voća na plantažama u Boleču svojevremeno je bilo među traženijim sezonskim poslovima, a otkako je uvoz voća i povrća povećan, rad na domaćim plantažama nije isplativ. U poslednje vreme u usponu je i rad na skupljanju začinskog i lekovitog bilja. Traže se sezonci koji umeju da se snađu na planinama i mestima van industrijskih centara – ističe Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca Srbije.

U odnosu na minulu godinu kada je do privremenog posla došlo čak 180.000 ljudi, ove sezone iskrsli su drugi problemi – niže dnevnice ili odsustvo ponuda za rad – što je uticalo na dodatno smanjenje broja angažovanih.

– Ako na jugu zemlje paradajz košta tri dinara, onda će uzgajivač iz Beograda radije da ga obezbedi po bagatelnoj ceni u Leskovcu, nego što će angažovati nekog radnika za berbu. Nedavna priča o bakteriji u krastavcu umanjila je cenu rada na plantažama. Za branje ovog povrća prošle godine sezonci su dobijali i do 1.200 dinara, dok je sada taj rad maltene obezvređen jer je njegova cena pala na 500 dinara dnevno – dodaje Rajić.

Šanse starijih od 50 godinakoji bi sezonskim radom da dopune prihode znatno su manje, jer se poslodavci nerado odlučuju da ih uposle. Nekim preduzećima je ipak isplativije da na ovakvim poslovima angažuju osobe koje su negde već zaposlene, jer u tom slučaju nisu u obavezi da za njih plaćaju zdravstveno osiguranje, već samo penziono i porez na zaradu.

– Država na taj način ne stimuliše zapošljavanje onih koji uistinu nemaju posao, već kroz razne propise dozvoljava poslodavcima da nezaposlenima čak ni ne nudi nova radna mesta. Opšte je poznato da poslodavac plaća veće poreze i doprinose ako angažuje lice koje nije zaposleno, što je apsurdno – tvrde u Uniji poslodavaca.

Marija Brakočević

objavljeno: 07.08.2011

Nastavak na Politika...