Izvor: Politika, 17.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šetnja uz šolju kafe
Prolaznici sa velikim kartonskim šoljama kafe nisu više retkost na ulicama Beograda. "Kafa za poneti", princip preuzet iz razvijenijih društava u kojima je vreme novac i svaki trenutak dragocen, naišla je na plodno tle i u našoj prestonici.
Da li je to samo još jedan od statusnih simbola uz pomoć kojih "mali čovek" stvara sebi iluziju pripadanja izuzetnima, ili je to odraz stvarne potrebe za brzim životom? Profesor dr Ratko Božović, kulturolog i sociolog, kaže da ne vidi smisao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u prihvatanju obrazaca ponašanja preko noći.
– Ubrzanje u svemu i svačemu ne vodi ničemu. Oaze meditacije, kakve su kafane i kafei, kao da nestaju pred ubrzanjem, a život postaje formalnost. Stvara se iluzija da smo slobodno izabrali takav način života, a u stvari smo neslobodni pošto su drugi izabrali umesto nas – ističe Božović.
Koncept "kofi šopa", u kome konobar ne prilazi gostima da ih posluži za stolom nego se oni sami služe, prihvatili su mnogi lokali u glavnom gradu. Ugostitelji su u tome videli, pre svega, ekonomski interes. Prema rečima Đorđija Stajkića, vlasnika konsultantske kuće "Kofi kalčer" koja je prva postavila koncept "kofi šopa" kod nas, vlasnicima kafeterija se mnogo više isplati da služe "kafu za poneti".
– Za vlasnike kafića je jevtinije da ne služe kafu u lokalima, budući da uvek postoji potencijalni trošak raznih potrepština kao što su sapun, toalet papir i slično. Njima se više isplati da prodaju kafu koju će kupci da piju napolju – tvrdi Stajkić.
On ističe da procenat prodaje "kafe za poneti" raste iz meseca u mesec za 15 odsto.
– Smatram da će uskoro konzumacija "kafe za poneti" da bude zastupljena sa 30 odsto u odnosu na ukupnu prodaju kafe u lokalima – ističe Stajkić.
Mali ritual ispijanja kafe kao da se polako gubi u našem društvu. Danijela Mandić, student Filološkog fakulteta, kaže da ne može da zamisli dan bez velike šolje kafe sa karamelom koju kupuje u kafeteriji u Knez Mihailovoj ulici.
– Ranije sam pila tursku kafu. Ali, sada najviše volim da kupim "kafu za poneti" i da sa prijateljicama prošetam do Kalemegdana i da tamo uživamo u pogledu na Novi Beograd i u dobroj kafi – kaže Mandićeva.
Zoran Stevanović, ekonomista u jednoj inostranoj banci, kaže da ipak više voli domaću kafu.
Često sa kolegama, na pauzi od posla, kupujem kafu koju popijem pri povratku u banku, ali pravo zadovoljstvo za mene je kada mogu da odvojim sat vremena da na miru uživam u kafi u nekom lepom kafiću – kaže Stevanović.
--------------------------------------------------------------------------
Kafići će opstati
– Lanci kafeterija nude i mogućnost sedenja i laganog ispijanja kafe. Zavisno od situacije, ljudi biraju jedan ili drugi model. Mislim da nijedan neće nadvladati i da će ovdašnji ljudi, baš kao Italijani ili Francuzi, sačuvati taj ritual, makar uz espreso – kaže Ivan Bevc, autor jednog od najposećenijih blogova na Internetu koji se bave fenomenima svakodnevice.
[objavljeno: ]
