Izvor: Politika, 21.Nov.2009, 02:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Septičke jame postaju prošlost
Izgradnja kolektora u delu Zemun-polja u dužini od 18 kilometara biće završena za manje od dva meseca. – U februaru iduće godine počeće radovi u tri podavalska naselja – Beli Potok, Pinosava i Zuce
Kada u delu Zemun-polja bude izgrađena nova kanalizaciona mreža, septičke jame i fekalijama poplavljene kuće postaće prošlost za oko deset hiljada stanovnika u naseljima Školsko dobro i Plavi horizonti. Izgradnja kolektora u dužini od 18 kilometara, koja je počela >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << juče, biće završena za manje od dva meseca, najavio je Aleksandar Stamenković, predsednik radne grupe za sprovođenje fazne izgradnje kanalizacije na gradskom području i direktor „Gradske čistoće”. Posle gotovo pet decenija, nekoliko hiljada domaćinstava konačno će moći da zatrpa septičku jamu u svom dvorištu, zaboravi na poplave, žuticu, nenadoknadivu materijalnu štetu...
Zvuk bagera, rovokopača, dizalica i bušilica, kažu meštani, nikome neće smetati. Gotovo svi oni dobro se sećaju 2000. godine kada su se sve septičke jame izlile, a pokućstva bila zarobljena pod vodom i fekalijama. Niko od nadležnih, priseća se Zlatka Nestorović iz Ulice partizanskih učitelja tada, nažalost, nije „pritrčao” u pomoć. Do danas, slični problemi zadesili su meštane ovog kraja grada još najmanje dva puta.
– Pre pola godine odlučili smo da za brojna naselja u Beogradu izgradimo kanalizaciju, jer se dosad dosta pričalo kako je sramota da je u 21. veku mnogi nemaju, ali se nije mnogo po tom pitanju uradilo. U ovom trenutku prioritet je izrada kanalizacije u Plavim horizontima i Školskom dobru, naseljima koja će biti priključena na glavni kolektor, a sledeće godine novu separatnu mrežu dobiće i žitelji Šangaja sa malim postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda. Vrednost investicije je oko sedam miliona evra – istakao je Dragan Đilas, gradonačelnik, čijim je rešenjem formirana radna grupa.
Među onima koji nemaju kanalizaciju, već su „osuđeni” na septičke jame, nalaze se i stanovnici dela Dedinja, Senjaka, Starog sajmišta... Najveći problem, ipak, imaju građani koji stanuju na levoj obali Dunava, u Borči, Ovči, Kotežu... Velike nedaće okupiraju i Kaluđericu, Ripanj i celo podavalsko područje, Mali i Veliki Mokri lug, delove Čukarice, Batajnicu...
Prvi čovek Beograda najavio je da će od februara iduće godine početi radovi u tri podavalska naselja – Beli Potok, Pinosava i Zuce, a vrednost investicije je oko deset miliona evra.
– Nastavićemo gradnju kanalizacione mreže sa druge strane Dunava, između ostalih i u Malom zbegu, a problemi u Ripnju mogli bi da počnu da se rešavaju od 2011. godine. Ovaj kraj je najkomplikovaniji za izradu projekta jer je teritorija Ripnja najrazuđenija. Za taj poduhvat potrebno je 17 miliona evra – istakao je Đilas.
Grad je konkurisao u programu Vlade Holandije za pomoć u infrastrukturnim projektima, gde bi ona za nove projekte participirala sa 50 odsto, a za održavanje sa trećinom novca. U slučaju da sredstva od holandske vlade za pomoć u infrastrukturnim projektima ne budu dobijena, što je manje izvesno, grad Beograd će iz sopstvenih fondova završiti započete poslove – dodao je gradonačelnik. Da bi problem nedostajuće kanalizacije u celoj prestonici bio rešen, po gruboj proceni potrebno je oko 700 miliona evra, tako da je pomoć iz inostranstva neophodna.
M. Brakočević
-----------------------------------------------------------
Priključak na 60 rata bez kamate
Cena pojedinačnog priključka na kanalizacionu mrežu biće od 1.500 do 2.500 evra, najavio je Aleksandar Stamenković, predsednik radne grupe za sprovođenje fazne izgradnje kanalizacije. Visina cene zavisiće od udaljenosti domaćinstva od kolektora. Ukoliko građani odluče da sumu plate odjednom, ona će biti umanjena za polovinu, jer će grad subvencionisati ostatak. Sugrađani priključak mogu da plaćaju kroz 60 rata, uz učešće od 20 do 25 odsto. Ceo iznos moći će da se otplaćuje na pet godina bez kamate.
[objavljeno: 21/11/2009]
