Izvor: Politika, 15.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sedam godina bez sunca
Najveći problem ove devojke je lečenje, jer neke od terapija, zbog strogih medicinskih pravilnika, ne može da prima kod kuće
Dvadesetčetvorogodišnja Ivana Zelić, teška oko 200 kilograma, pod pritiskom kilograma i teške bolesti već sedam godina nije izašla iz kuće. Čak i u vreme bombardovanja ostajala je u porodičnom stanu na šestom spratu stare betonjerke u Novom Beogradu da kao i danas sunce, kišu, ceo svet posmatra samo sa balkona.
Rođena je kao nedonošče, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zbog dugog boravka u inkubatoru vid joj je oštećen, a preležane bolesti koje su se nizale u prvoj godini života: hidrocefalus, teški meningitis i sepsa ostavili su traga i na njeno mentalno zdravlje. Zbog psihofizičke retardacije i hormonskih poremećaja nikada nije išla u školu i nije imala drugarice. Dok su roditelji na poslu, a brat na fakultetu čuva je osamdesetogodišnja baka Smiljka koja svakoga dana dolazi iz svog stana u Sarajevskoj ulici. Ali i pored toga što je njen život sveden na dešavanja u četiri zida, Ivanina osećanja su živa, kao i kod ostalih. Pati, smeje se i ljuti, voli da čuje nove glasove, raduje se novim licima.
Najveći problem ove devojke je lečenje, jer neke od terapija, zbog strogih medicinskih pravilnika, ne može da prima kod kuće. Kao pre nedelju dana, kada je, zbog teške upale na nozi, dobila visoku temperaturu zbog čega je trebalo da primi penicilin. Roditelji su se uplašili, jer ju je četiri dana tresla groznica. Ali u bolnicu nisu mogli da je prevezu, a stari "moskvič" parkiran ispred zgrade nije u voznom stanju. A i da jeste, transport bi bio izuzetno težak, jer bi zbog težine moralo da je nosi šestoro ljudi iz komšiluka. Zbog toga su lekari odlučili da devojci daju zamenu za ovaj lek, koji može da se primi van zdravstvene ustanove.
– U takvom stanju njoj je svaki korak predstavljao problem. Izmučena od bolesti nije mogla ni da ustane. Terenski lekar koji bi trebalo da prati tok bolesti nije došao do danas da je obiđe – kaže devojčina majka Leposava Zelić ističući nesebičnu pomoć koju joj godinama pružaju njene kolege lekari iz Vojnomedicinske akademije. Sa posledicama Ivanine bolesti majka se hrabro bori, ali upućuje apel nadležnima da ne žmure pred ovako teškim sudbinama ljudi koji ne mogu da se ukalupe u formalne lekarske propise. Kao zdravstveni radnik gde se, kako kaže, "svega nagledala" podseća da mnogo dece i odraslih ljudi, čiji su životi poput Ivaninog, žive nemoćni i usamljeni u beogradskim stanovima. Često, kako ističe, zbog neregulisanog prevoza, oni su uskraćeni na osnovno pravo da se leče, ili dobiju pomagala.
– Recimo, dobili smo nalog da Ivana dobije invalidska kolica, ali lekar nam je rekao da će prethodno morati da daju mišljenje fizijatri i neuropsihijatar. I kada naručujemo cipele iz "Ruda", neki lekari progledaju kroz prste, a neki traže da je vide. Kako da je odvedemo? Šta će biti kada bude morala kod stomatologa? – pita se Leposava Zelić.
Ispred višespratnice u Bulevaru Avnoja 33 u kojoj žive Zelići postoji četiri za Ivanu nesavladiva stepenika. Zato je pitanje kako će se kretati i kada dobije specijalna kolica.
Ivana Ćuk
[objavljeno: 15.09.2006.]
