Izvor: Politika, 21.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanja na "Moskvu"
Prvi put sam se susreo sa "Moskvom", tom raskošnom građevinom od žute cigle sa dva šiljka, u maju 1963. Supruga i ja uselili smo se u prostrani apartman i živeli u njemu dok smo tražili neko trajnije prebivalište. I hotel i grad Beograd bili su puni iznenađenja, što sam tada i napisao. Jednog jutra, velika kvaka na staklenim ulaznim vratima koja gledaju na Balkansku ulicu ostala mi je u ruci. "Ne brinite, popravićemo," rekao je ozareni vratar. Nedugo zatim luster je, bez povoda, pao sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << plafona na krevet blizu kojeg je naša ćerka doručkovala svoju kašu. A onda se lavabo u kupatilu malo olabavio i počeo da klizi ka pločicama na podu.
Prve reči srpskog koje sam naučio potiču iz ovih nezgoda: nema problema, sutra, skoro, u redu...
Biro "Njujork tajmsa" nalazio se u jednoj jednokrevetnoj sobi na prvom spratu sa visokim plafonom, višim nego što je soba bila široka ili dugačka. Sa dva velika radna stola, bila je dupke puna. U tuš-kabini su stajali ormarići sa arhivom. Soba 107 nije imala mnogo draži osim pogleda na Savu koja se sijala pod suncem na zalasku.
No, povremeno nam je priređivala iznenađenja, kao kada je jednog aprilskog jutra voda počela da kaplje sa plafona u sve većim količinama, posipajući mnoštvo papira kakvih ima u svakoj novinskoj kancelariji. Telefonom sam javio recepciji da nam preti poplava. Glas s druge strane bio je miran: "A, to je gospodin Popović. Dolazi svakog proleća". Uskoro je "kap-kap-kap" prestalo. Sobarica se pojavila sa peškirima i objašnjenjem: "Gospodin Popović dolazi iz Vršca svake godine i donosi svojoj devojci cveće. Stavlja ga u lavabo i pušta vodu da bi ostalo sveže. Onda izađe. Uvek zaboravi da zavrne slavinu".
Boraveći duže u "Moskvi", više priča čuo sam iz njene slavne prošlosti – na primer, iz pedesetih godina prošlog veka kada je Majk Hendler, moj prethodnik ih "Njujork tajmsa", zaključio da ga Ed Kori, dopisnik "Junajtid presa", špijunira. Hendler je sišao niz Balkansku i izduvao gume na Korijevom autu. Kada se vratio u hotel, zamolio je portira da ga pozove telefonom i vratio se u sobu. Kada je telefon zazvonio, započeo je izmišljeni razgovor, govoreći veoma glasno: "Da, ja sam... Ne... Ne mogu da verujem... Stvarno? Odmah dolazim. Ne, neću reći nikome!" Onda je strčao niz stepenice. Kori je izleteo iz susedne sobe i pošao za njim. Hendler je ušao u svoj auto i odvezao se. Kori je ušao u svoj i prešao tri metra, jer izduvane gume nisu mogle dalje po kaldrmi.
Osamdesetih godina vratar mi je ispričao još jednu tajnu "Moskve" – događaj iz juna 1976. sa Jevgenijem Jevtušenkom. Stihovi slavnog ruskog pesnika doneli su mu neki dinar, ali je ustanovio da je jedini način da ih potroši da dođe u Jugoslaviju. Stupio je u vezu sa uglednim pesnikom Oskarom Davičom i zamolio ga za pomoć. U tako kratkom roku jedino što je Davičo mogao da ugovori bila je srednja škola u Pančevu. Jevtušenko je doleteo, prisustvovao događaju u Pančevu, upoznao se sa jednom obožavateljkom tinejdžerkom, a onda se vratio u Beograd, gde bi drugo. Noćni portir u "Moskvi" tražio je lična dokumenta. Pesnik je izjavio da je svetski poznat, zgrabio je ključeve i požurio s devojkom uz stepenice. Portir je pošao za njima i zatražio kroz zaključana vrata njegov pasoš i ličnu kartu devojke iz Pančeva. S druge strane vrata stigle su jedino psovke na ruskom. Portir je objasnio da po zakonu Srbije gosti hotela moraju da daju lična dokumenta. "To je i pitanje osiguranja u slučaju požara, moraju da znaju ko je u sobi," objasnio je. Još ruskih psovki. "Dobro," rekao je portir, "moraću da pozovem policiju". Policijska patrola je stigla i naredila pesniku koji je psovao i devojci koja je plakala da pođu s njima do stanice. Tamo je, pred noćnim dežurnim, Jevtušenko rekao da će pozvati Leonida Brežnjeva da se raspita za svoja prava. "Zanimljivo, rekao je policajac, "Vaš Brežnjev se upravo sastao u Berlinu sa našim predsednikom Titom. Možda možete da pričate sa obojicom". (Sovjetski i jugoslovenski lider sastali su se 28. juna 1976, na 28. godišnjicu razlaza Tita i Staljina.) Pesnikovo lice je izgubilo boju. Onda su i on i Pančevka pokorno predali dokumenta.
Veza sa onom pravom Moskvom pokazala se dok sam večerao u restoranu na međuspratu 1990. godine. Jedini gosti te večeri, osim mene, bila su četiri muškarca i dve žene u kasnim šezdesetim ili ranim sedamdesetim, činilo se, koji su sedeli za susednim stolom. Neki su govorili ruski, ostali srpski. Postalo je očigledno da razgovaraju o godinama posle Drugog svetskog rata. "Ah, taj Staljin. Bio je tako skroman čovek," rekao je jedan od njih. Njegovi sagovornici su nešto promrmljali u znak odobravanja, a jedan je ponovio kao eho "tako skroman..." Konobar mi je kasnije rekao da se obožavaoci Staljina tu okupljaju otprilike svakog meseca.
"Moskva" se, naravno, menjala tokom veka. Poslednjih godina nema gudačkog orkestra koji je u velikom kafeu koji gleda na Terazije svake večeri svirao bečke operete. Nema starog pijaniste čije su melodije iz četrdesetih odzvanjale na ulazu u restoran na mezaninu, ni doručka koji se tako otmeno služio u prostoriji na mezaninu s pogledom na Terazije. Ali tu je zato užasan znak sa belim svetlom na ulasku u Balkansku, reklama za Hotel Moscow. Za mesto koje je 101 godinu poznato po svom ruskom imenu to je žalosno i nakaradno.
Nedavno sam za doručkom sedeo preko puta prijatnog mađarskog trgovca, koji se predstavio kao Đula. On je za "Moskvu" rekao nešto slično što i neki drugi gosti koji su ostavili komentare na jednom sajtu: "To je ostatak socijalizma koji propada".
"Ne," ispravio sam ga. "To je ostatak monarhije koji propada. Pogledajte prozore od šarenog stakla, mozaike, nameštaj i draperije – sve su to ostaci iz vremena monarhije!"
Trebalo je da pomenem da je devedesetih godina princeza Jelisaveta, prvi pripadnik dinastije Karađorđević koji se vratio u rodni Beograd posle Titove ere, odsela u nekadašnjem kraljevskom apartmanu koji gleda na sever, iznad terazijske fontane sa lavljim glavama.
Prevela Jelena Kavaja
bivši dugogodišnji dopisnik "Njujork tajmsa" iz Beograda
[objavljeno: ]
