Izvor: Blic, 07.Maj.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savska obala - novi centar Beograda
Sredinom osamdesetih godina, jedan nemački režiser tražio je lokaciju za svoj novi film. Kriterijum je bio da grad bude evropski, ali da se ne prepoznaje koji je to grad. Najviše mu je, nažalost, odgovarao Beograd. Nimalo pohvalno za prestonicu na ušću dveju reka, ali dovoljno poučno da se na ovaj problem identiteta grada obrati dužna pažnja. Zato je značajan deo Strategije posvećen poslu koji će na svetlo dana „izvući" ono što je najbolje u Beogradu.
- Važne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i lepe stvari u Beogradu treba prvo da pokažemo nama samima, a onda i svetu. Strane studente arhitekture, koji poslednjih godina dolaze u Beograd, prvenstveno interesuje Novi Beograd. Njega žele da studiraju. Takav deo grada se retko nalazi u svetu. U bivšim socijalističkim zemljama, takvi stambeni blokovi koji su građeni iz državnih sredstava, danas su problematične lokacije, siromašni blokovi koji se izdržavaju iz državne dotacije. Naš Novi Beograd se od „spavaonice" transformisao u novi centar, koji živi, gradi se i ne predaje se. Građen je prema principima modernizma, ima tragove arhitekture iz vremena socijalizma, koja je u vreme kad je nastajala bila deo savremenih svetskih trendova - kaže magistar Žaklina Gligorijević, pomoćnica direktora Sektora za generalno planiranje Urbanističkog zavoda.
Priobalje
Drugi značajni potencijal su reke i priobalje. Beograd se razlikuje od drugih evropskih prestonica prema konfiguraciji centra grada: prirodno jezgro na ušću dveju reke i oko njega istorijski i savremeni urbani centar. Priobalje Beograda krije neprocenjivo blago i sadrži fantastičan potencijal koji, nažalost, a možda i na sreću, nije do sada dovoljno iskorišćen.
- Projekti i uređenje priobalja jedan je od prioritetnih projekata strategije razvoja Beograda do 2012. godine. Na tom potezu, uz Savu i Dunav, nalazi se mnogo prostora za takozvane braunfild investicije. To su skladišta, proizvodni pogoni i ugašena industrija koju treba izmestiti iz centra grada, uz obilaznicu ili autoput, kako bi se ogroman prostor uz reke oslobodio za razne savremene urbane sadržaje: rekreativne, komercijalne, stambene - kaže Gligorijević.
Strategija razvoja Beograda, prema rečima Žakline Gligorijević, ustanovila je obavezu uprave i planera da budu dosledni veoma važnom principu, a to je princip „održivog razvoja".
- Strategijom se podseća na davno usvojen princip da se racionalno razvija grad: da se „ne napadaju" nove neizgrađene površine u gradu i oko njega, već da se radi na što boljem unapređenju već izgrađenih delova grada i uređenju i korišćenju svih zapuštenih i ranije industrijskih lokacija u gradu i čitavih centralnih poteza kakvi su priobalje od Marine „Dorćol" do Ade Huje, oko brodogradilišta ili Savski amfiteatar - kaže Gligorijević.
Ništa bez ekonomije
Da bi se grad uređivao u svim svojim delovima potrebno je da njegova ekonomije bude zdrava, da se grad ekonomski snažno razvija.
- Poslednjih osam godina, kako pokazuju naša istraživanja, Beograd menja svoju privrednu strukturu i u ekonomskom smislu je na dobrom putu - kaže dr Veronika Vujošević, ekonomista, saradnik na izradi Strategije razvoja Beograda.
Beograd se, kaže ona, od grada industrije transformisao u grad usluga.
- Izgrađeno je jako mnogo poslovnog prostora, a najveći deo njega koristi se za uslužne delatnosti, za trgovinu, finansije, informatičke delatnosti i poslove kupoprodaje i izgradnje nekretnina - kaže Vujošević.
Beograd je nekad, kaže ona, tokom devedesetih, imao jak ekonomski pad. To nas je skupo koštalo. Prema kriterijumu razvijenosti i konkurentnosti, u odnosu na druge evropske prestonice, Beograd se nalazi u poslednjoj četvrtoj grupi MEGA centara, zajedno sa Tiranom, Skopljem i Sarajevom. Ideja Strategije, koja se u osnovnim delovima već sprovodi poslednjih osam godina i koju samo treba nastaviti, jeste da Beograd dostigne razvijenije MEGA centre, kao što su Budimpešta, Varšava i Prag.
- Poslednjih godina mnogo je učinjeno na tome da se konkurentnost Beograda pojača. Velika sredstva su uložena u infrastrukturu - saobraćajnice, telekomunikacije, vodovod, toplovod... rečju, u dobro uređeno zemljište - lokacije koje su onda privlačne za nove investicije - objašnjava Vujošević.
Beograd je poslednjih godina privukao na stotine miliona evra stranih investicija. Strategijom razvoja grada predviđeno je da se taj trend nastavi. Beograd nema drugog puta, jer je akumulativna sposobnost privrede vrlo niska i samo direktne strane investicije mogu da pokrenu neophodan razvoj grada.
Bogatstvo arhitekture
Beograd, kao nijedan drugi evropski grad, ima neverovatne spojeve arhitekture. Divne građevine moderne iz 30-ih godina u planu su da se revitalizuju, kao i da se razbiju predrasude o tome da socijalistička arhitektura ništa ne valja. Prema rečima Žakline Gligorijević, strategija predviđa kao jedan od prioriteta da se identitet Beograda i na taj način istakne, revitalizacijom zgrada i fasada i ukazivanjem na bogatstvo arhitekture koje grad ima. U planu je vodič koji bi to bogatstvo pokazao strancima ali i Beograđanima. Nije Beograd samo Kalemegdan, Ada Ciganlija ili Avalski toranj.
