Izvor: Politika, 19.Jan.2010, 02:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savesni građani taoci dužnika za grejanje
Ukupan dug „Beogradskim elektranama” pet milijardi dinara od toga 3,5 milijardi duguje petina neredovnih platiša. – Mogući problemi u snabdevanju toplotnom energijom što još nije slučaj, tvrde u „Elektranama”
Polovina Beograđana koristi usluge „Beogradskih elektrana”, a oko 80 odsto njih redovno izmiruje račune za centralno grejanje. Oni su, nažalost, svojevrsni taoci manjine od 20 odsto neredovnih platiša čiji se dug nagomilao na 3,5 milijardi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dinara i preti da dovede u pitanje kvalitet daljinskog grejanja u glavnom gradu. Uprkos spekulacijama i suočeni sa blokadom računa, u „Elektranama” tvrde da su radijatori u stanovima i poslovnim prostorima i dalje topli kao i pre.
– Račun našeg preduzeća bio je blokiran zbog dugovanja „Srbijagasu”, a od prošlog petka do 29. januara biće aktivan. Ukoliko ne izmirimo potraživanja, postoji mogućnost da ponovo dođe do blokade. Na kvalitet centralnog grejanja to bi moglo da se odrazi ukoliko bi došlo do situacije u kojoj je potrebno kupiti neke delove neophodne za rad toplana, a ako za to ne bi bilo novca, građani bi u nekom periodu mogli da ostanu bez grejanja. Trenutno je u celom gradu stabilan sistem snabdevanja toplotnom energijom, a priče o slabijem kvalitetu su spekulacije – tvrdi Petar Vasiljević, pomoćnik generalnog direktora „Beogradskih elektrana”, zadužen za tehnička pitanja.
Račun ovog javnog komunalnog preduzeća blokiran je zbog dugovanja „Srbijagasu” iz grejne sezone 2008/2009. godine, koji je iznosio oko tri milijarde evra. Dve trećine su vraćene zahvaljujući kreditu koji su „Elektrane” podigle, ali je zbog preostale milijarde račun blokiran. Vasiljević ističe da do ovakve situacije ne bi došlo da su nesavesni građani izmirili dugovanja, kao i kada bi postojali razrađeniji sistemi naplate.
– Činjenica je da oko 80 odsto Beograđana koji su korisnici naših usluga redovno plaćaju račune, pa makar i sa zakašnjenjem od mesec dana. Problem je onih 20 odsto koji, bukvalno, nikada ne izmiruju dugovanja. Budući da je politika preduzeća da ne isključuje korisnike, onda se neredovne platiše „švercuju” uz one koji savesno plaćaju. Naši tehnički kapaciteti ne omogućavaju da isključimo individualne korisnike u zgradama, to se može uraditi jedino u privatnim kućama. Postoje i razne represivne mere koje mogu da nateraju nesavesne sugrađane da izmire dugovanja, ali za to su nadležni sudovi, a ne „Elektrane”. Počinje se sa prinudnim merama naplate, a kao krajnji metod je moguća i plenidba, što se i radilo sedamdesetih i osamdesetih godina – kaže on i dodaje da je za one koji zaista nisu u stanju da plate, u gradu osnovan fond za subvencionisanje računa.
Budući da je svega polovina sugrađana na listi korisnika „Beogradskih elektrana”, nerealno je očekivati pomoć grada u izmirivanju obaveza preduzeća, smatraju upućeni. Gradski budžet pune svi poreski obveznici sa teritorije grada, pa je mala mogućnost da novac koji uplaćuju i oni koji se greju na struju, ugalj ili neki drugi energent, bude utrošen za pomoć pretplatnicima na daljinski sistem grejanja.
Propisana temperatura u stanovima u toku grejne sezone definisana je gradskom odlukom i iznosi od 19 do 21 stepen. To znači da je pogrešno mišljenje pojedinih sugrađana koji tvrde da bi u prostorijama trebalo da bude 23 do 24 stepena. Ponekad se dešava da stanovi nekih sugrađana imaju znatno višu temperaturu od propisane, pa kada se ona dovede u granice normale, imaju osećaj da im je hladno. U „Elektranama” kažu da njihovi radnici intervenišu kada utvrde da je hladnije nego što je propisano.
– Ukoliko je zaista hladnije od 19 ili toplije od 21 stepen obaviće se potrebne popravke. Spekulacije da je u poslednje vreme hladnije u stanovima iz ovog ili onog razloga su u neosnovane – izričit je Petar Vasiljević.
Uprkos njegovoj tvrdnji pojedini Beograđani poslednjih dana, kažu, osećaju da su radijatori hladniji nego ranije i ubeđeni su da to ima veze sa poskupljenjem energenata i blokadama računa.
Poslednje poskupljenje centralnog grejanja udarilo je Beograđane po džepu 1. januara prošle godine kada je cena povećana za 36 odsto, a o eventualnoj novoj korekciji odlučiće Skupština grada.
D. Vukotić
[objavljeno: 19/01/2010]
