Izvor: Blic, 16.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sarma za poneti
Uvijanje sarmi ili krčkanje pasulja, uz obavezno višesatno stajanje uz šporet moglo bi, barem u Beogradu, da ode u istoriju. Evropsko radno vreme, čest prekovremeni rad, kao i sve veća potreba ljudi da se hrane zdravo otvorila je novu granu profitabilnog biznisa - "slow food" restorane ili, kako bi neki rekli, menze za 21. vek.
U njima svakodnevno možete kupiti ili naručiti telefonom nekoliko vrsta kuvanih jela, supu ili kolače. Sve to, upakovano u plastične kutije, može >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se poneti kući ili jesti na poslu.
Milica V. je bankarski službenik i jedna od stalnih mušterija restorana "Robin Food". Njena odluka da više ne kuva je, kako kaže, praktične prirode. Ona na poslu ostane i do 12 sati dnevno, pa slobodno vreme radije provodi s porodicom nego pored šporeta. Nije računala da li se ovakav način ishrane isplati, ali je njoj trenutno tako najjednostavnije.
Vlasnici većine "slow food" restorana u Beogradu uglavnom su ranije živeli u inostranstvu i odatle doneli ideje. Koliko je u svetu ovaj posao ozbiljan, govori i podatak da su neki vlasnici, pre nego što su otvorili restoran, angažovali savetnike iz agencija za istraživanje tržišta. Među njima su i Bisera i Đorđe Pejčić, vlasnici "Robin Fooda". Oni su počeli da rade pre nešto više od dva meseca, a ideju su doneli iz Turske, gde su nekada i živeli.
- Tamo se veliki deo ishrane bazira na dostavama kuvane hrane. Kako se način života i rada promenio i kod nas, rešili samo da pokušamo s ovim poslom. Sada već imamo stalne mušterije i nemam razloga da se žalim - priča Đorđe.
Pre nego što je restoran počeo s radom profesionalni kuvar im je napravio jelovnik. Danas ga oni prilagođavaju potrebama mušterija, godišnjem dobu, ali i crkvenom kalendaru. Najčešće mušterije su im poslovni ljudi koji rade u okolnim tržnim centrima, a trenutno se najviše jedu pileći bataci sa šampinjonima i ćufte.
Dejan Arsenovski, vlasnik "slow food" restorana "Moja kuhinja", takođe smatra da je ovo posao budućnosti. Nakon osmomesečnog iskustva, on čak razmišlja i o proširenju posla. Kako je živeo u Pragu i Londonu, tamošnje restorane prilagodio je našim kulinarskim navikama.
- U kreiranju jelovnika imao sam pomoć nutricioniste i kuvara, a koristio sam i razne udžbenike. Poštujem pravila o pripremi zdrave hrane, a kad me mušterije pitaju šta da jedu, pitam ih i čime se bave i koliko su aktivni - kaže vlasnik "Moje kuhinje".
Na početku je uglavnom nudio tradicionalna jela, ali po želji mušterija sve je više ribe, morskih plodova, kao i jela baziranih na povrću. Takođe, po njegovom isukustvu, sve je više i vegetarijanaca, pa uskoro planira da napravi poseban jelovnik samo za njih.
- Najčešće mušterije su mi ljudi srednje klase, a sve je više i poslovnih žena koje kupuju za celu porodicu - kaže Arsenovski.
Vole na kašiku
Kada smo pitali mušterije zašto su se odlučili za ovaj način ishrane, svi su imali različite razloge, ali se na kraju sve svodilo na isto - od brze hrane, pekara i pica lako se goji, a i nije zdravo. S tim se slažu i nutricionisti. Prema njihovim rečima, bolje je i više puta dnevno jesti kuvanu hranu ili grilovano povrće nego svakodnevno pekarske proizvode ili grickalice.
Za start 50.000 evra
Količina novca potrebna za započinjanje ovog biznisa zavisi od toga da li se lokal iznajmljuje ili ne, koliko je ljudi zaposleno, ali i od opremljenosti kuhinje. Neki kažu da je dovoljno 10.000, a neki oko 50.000 evra. Svako ko planira da se bavi ovim u prvoj godini poslovanja ne treba da razmišlja o vraćanju uloženog, već je najbolje da se ulaže u nove mašine i reklamu.
.jpg)
