Izvor: Politika, 21.Avg.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sapuni i nakit od dragog kamenja
Sestre Danijela, Zdenka i Željka Panajotović, istraživanjem kamenja, i to ne običnog, već dragog, bave se deceniju i po. – Oko planine Radan dragoceno kamenje svuda je razbacano
Po njemu se gazi. Od njega se staze i kuće prave. Osim za ove namene, kamen se koristi i za ukrašavanje. Oni koji su mu upoznali prirodu kažu da ima i delotvorna svojstva. Sestre Danijela, Zdenka i Željka Panajotović, istraživanjem kamenja, i to ne običnog, već dragog, bave se deceniju i po. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Prve lekcije naučile su u detinjstvu, od dede sa kojim su obilazile vrleti Stare planine i na njoj nalazile školjke i korale. Njihovo istraživačko mesto već duže vreme je planina Radan i okolina Medveđe. U ovom kraju, kažu sestre, dragoceno kamenje svuda je razbacano. Nalazišta u Srbiji ima mnogo. Medveđa, se naročito izdvaja po tom bogatstvu, a za njom su Rudnik, Cer, Fruška gora...
– Kad smo na terenu, zaboravimo na vreme – kažu sestre. Kao najbolji period za lutanje po planinama one izdvajaju rano leto i jesen jer se ređe dešava da im zmije ispreče put. Startuju zorom, a ostaju dok sunce ne zađe.
„Naš posao nije kako neki misle rudarsko kopanje. Kamenje skupljamo na površini. Oko nam se izoštrilo i lako uočimo vredan primerak – priča Danijela, ne krijući da to što rade traži mnogo odricanja. Umele su da sebi uskrate kupovinu i najnužnijih stvari kako bi se posvetile istraživanju. Od alata koriste šiljate predmete. Nose ih u džepu i njime razbijaju kamen, mada im je ponekad potreban čekić. Na pitanje koji kamen je najteže uočiti, odgovor je – ametist. Obično je skriven u ljušturi. Ove žene radoznalog duha, pojašnjavaju da je potrebno razbiti i po desetak neuglednih kamenčića dok se u jednom od njih ne pojavi geoda sa divnim ljubičastim kristalima. Ljudi na izletištima gaze po njemu, a ne prepoznaju ga. Sestre svoj izlazak na teren u Medveđi prijavljuju nadležnim organima. Saglasnost dobijaju od predsednika opštine, koji im zbog nepristupačnih terena ponekad obezbedi i vozilo. U ovom kraju dragoceno kamenje koriste kao građevinski materijal. Od njega prave ograde, kuće i staje, i ne pridaju mu juvelirsku vrednost. Naročito su nepoverljivi, tvrdi Danijela, kada im se pokaže polirani kamen jer on tada dobija lepšu strukturu, izraženu boju i visok sjaj. Prema istraživanjima, u Srbiji postoji više od 132 nalazišta dragog kamena. Najpoznatije vrste su jaspis, kalcedon, ahat, sard, karneol, citrin, kvarc, gorski kristal, opal, beril, fluorit... Iako meštani Medveđe ne mare mnogo za kamenje, crvenom jasipsu ili bojnom kamenu daju prednost. Služi im kao lek koji vraća vitalnost.
Deo svog iskustva sestre su iskoristile za izradu sapuna. Primenjuju novu tehnologiju uz upotrebu vidljivih kristala na bazi maslinovog ulja u kombinaciji sa kristalnim varijetetima kvarca i dragog kamenja.
Panajotovićeve su registrovane kao inovatori pri Ministarstvu nauke Republike Srbije.
Ono na šta su do sada ponosne je „Novovizantijski kolaž” – novopatentirana tehnologija široko primenjiva u enterijeru za izradu delova nameštaja, podnih i zidnih ploča i ukrasno upotrebnih predmeta. Ova tehnologija predstavlja svojevrstan spoj znanja iz oblasti hemije, minerologije i obrade kamena. Medalje potvrđuju kvalitet njihovog rada. Nizale su se zlatna „Tesla – Pupin”, 2003. godine, srebrna za novu tehnologiju „Nikola Tesla” 2004. godine, i bronzana KIWIE, u Seulu. Tu je i priznanje „Mladen Selak” za mlade pronalazače 2004. godine.
Za kristalne sapune, od Saveza pronalazača Beograda, prošle godine, dobile su bronzanu medalju „Nikola Tesla”.
Danijela organizuje i kurs o primeni dragog kamenja i kristala u kozmetici. Sapuni i ukrasi koje ona pravi izloženi su u umetničkom studiju „Sofi art” i galeriji „Kristal grad”.
Aleksandra Kurteš
objavljeno: 22.08.2011.
