Izvor: Politika, 20.Nov.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šansa za predgrađe
Do 15. decembra načelnik gradske uprave i predstavnici takozvanih obodnih opština treba da potpišu sporazume o prenosu nadležnosti, i eventualnom preuzimanju radnika iz sektora urbanizma
Do kraja godine opštine će raditi na osnovu nadležnosti koje su imale do sada. Dok Statut grada ne počne da se primenjuje predviđeno je da do 15. decembra načelnik gradske uprave i predstavnici takozvanih obodnih opština potpišu sporazum o prenosu nadležnosti, projekata i eventualnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preuzimanju radnika. Dok se ugovor ne potpiše svake nedelje će se održavati sastanci da bi se pripremila primopredaja ovlašćenja iz urbanizma sa lokalnih zajednica na grad. To je u intervjuu za „Politiku” istakao Zoran Kostić, član gradskog veća.
U poslednje dve godine opštine su zbog sistematizacije ukinule 1.120 radnih mesta. Novi Statut sigurno će veći broj njih „rehabilitovati” posebno u obdaništima i školama o kojima će se starati lokalne zajednice. One su, međutim, izgubile zaduženja u urbanizmu zbog čega će neki zaposleni ostati bez posla.
– Preporučili smo nadležnima u lokalnim upravama da paralelno sa izradom opštinskog statuta sagledaju potrebe u vezi sa viškom zaposlenih u sektoru urbanizma. To treba da urade što pre, jer Statut grada ostavlja rok do kraja godine da se obave transferi zaposlenih u sektoru urbanizma iz obodnih opština u gradsku Direkciju za građevinsko zemljište. To ne znači da bi radili u centru grada već bi koordinisali rad u lokalnim direkcijama – objašnjava Kostić.
Funkcioneri iz prigradskih opština su posle usvajanja Statuta zadovoljno trljali ruke, jer očekuju da će već u 2009. godini iz gradskog budžeta biti utrošeno nekoliko milijardi dinara u razvoj lokalne infrastrukture. Predsednici opština svakodnevno zovu gradsku Direkciju interesujući se da li će njihovi projekti biti prioriteti sledeće godine. Zoran Kostić tvrdi da će svi programi biti realizovani ukoliko opštine dostave gradu gotove projekte i preporuče kojim redosledom bi trebalo da budu realizovani.
– Nije realno da svi kapitalni programi budu ostvareni već u prvoj godini mandata. Nije moguće da, recimo, na proleće bude obnovljena kompletna mreža regionalnih puteva iako je Direkcija za puteve preuzela odgovornost za održavanje o kojima su se do sada starale opštine i republičko preduzeće „Putevi Srbije” – naglašava Kostić.
Nezadovoljni zbog urbanističke centralizacije nadležni iz opštine Surčin su oročili podršku Statutu grada na godinu dana, čekajući da vide rezultate njegove primene. Ukoliko ne bude ostvareno nekoliko infrastrukturnih projekata najavili su odvajanje od Beograda. Uprkos pretnjama Kostić ne očekuje da će do toga doći, dodajući da je dobro što su neke prigradske opštine kritikovale pojedine odredbe gradskog statuta.
– U Surčinu su svesni da je u njihovom ataru za investitore atraktivno građevinsko zemljište čija je cena visoka. Većina novca koja će se u kasu Direkcije sliti od zakupa zemljišta biće utrošena za izgradnju i razvoj lokalnog vodovodnog sistema i za druge projekte upravo u najmlađoj gradskoj opštini – precizira Kostić.
Naš sagovornik kaže da će posle četiri godine biti zadovoljan ukoliko bi grad uspeo da reši većinu infrastrukturnih problema obodnih opština. Podseća da je pre nekoliko godina kao predsednik Mladenovca isticao da je njegov cilj da ova opština postane predgrađe Beograda. On dodaje da bi bilo najgore ukoliko bi se grad zatvorio u svoje zidine.
– U tom slučaju bi prestonica bila suočena sa velikim pritiskom ljudi koji su želeli da se dosele u jednu od deset centralnih gradskih opština. To bi dodatno podiglo cenu kvadrata – kaže Kostić.
Prioritet gradske vlade je izgradnja magistralnog vodovoda Makiš dva na koji bi se priključila domaćinstva iz Grocke, Sopota, Mladenovaca i dela Voždovca. Takođe, potrebno je da bude smanjena saobraćajna gužva na Ibarskoj magistrali što bi omogućilo da ljudi iz predgrađa brže dođu do centra grada.
– To bi bio razlog da ljudi stanuju, recimo u Barajevu, gde je vazduh mnogo čistiji i cena kvadrata kuća oko 600 evra. Kao i u drugim evropskim metropolama, većina ljudi bi živela u predgrađima, a na posao ili fakultet odlazila u centar prestonice – zaključio je Zoran Kostić.
D. Spalović
[objavljeno: 20/11/2008]
