Izvor: Studio B, 29.Sep.2015, 21:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
San o silasku na reku
Početak izgradnje Beograda na vodi predstavlja ostvarenje sna o silasku našeg grada na reku starog skoro dve stotine godina, naveo je gradski menadžer Goran Vesić u autorskom pekstu za dnevni list „Politika".
U vreme kada se Srbija osamostaljivala od Otomanske imperije, knjaz Miloš Obrenović odlučio je da na ovom prostoru započne sa izgradnjom evropskog grada koji je trebalo da zameni tadašnju orijentalnu varoš. Naredio je beogradskim trgovcima da se upravo tu nastane >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << čime je započelo uređenje Savamale. Postojeće kuće od slabog materijala su porušene, a izgrađene su nove kuće i dućani. Ubrzo počinje izgradnja novih i prepravka postojećih kafana po uzoru na evropske. Izuzetno brz razvoj Beograda uz reku Savu, u periodu između 1841. i 1861. godine, kao i veliki broj trgovaca koji su svakodnevno dolazili u Beograd, uslovili su i izgradnju novih i prepravku postojećih hotela. Već 1862. godine Karađorđeva ulica i Mali pijac našli su se na spisku najvažnijih gradskih ulica, čime je potvrđeno da je ovaj deo grada iste važnosti kao i postojeći grad u šancu. Šezdesetih i sedamdesetih godina 19. veka nastavlja se nastanjivanje trgovaca u Savamali. Mogućnost da samostalno trguju sa svetom stvorila im je imetak i ugled. Do tada su oni na prostoru uz Savu imali samo magaze i dućane, a sada su poznati trgovci braća Krsmanović, Rista Paranos, Luka Ćelović, Đorđe Vučo i drugi počeli da kupuju placeve i da grade kuće. Neke od ovih građevina i danas postoje i naša obaveza je da ih u narednim godinama renoviramo kako bi sačuvali sećanje na vreme kada su izgrađene. Najveći podsticaj razvoju savske varoši bila je gradnja Železničke stanice 1884. godine. Prodor novog veka u najvećoj meri se osetio u prisavskom delu grada, jer je za 14 godina, do početka Prvog svetskog rata, ovaj deo grada formiran urbanistički, regulisane su ulice, izvršena je parcelacija, počela je izgradnja pristaništa i keja, izgrađena osnovna škola, osnovan prvi novčani zavod u Srbiji i konačno nasuta Bara Venecija. Doneta je dalekosežna odluka da se Karađorđeva ulica produži do Železničke stanice. Front ulice do tada je bio potpuno izgrađen, a sudeći po imenima vlasnika imanja, uglednih trgovaca i advokata, jasno je da je prostor oko Male pijace postao prestižan. Beogradska zadruga, koja je već postojala više od dve decenije, otkupila je imanje braće Krsmanović između Karađorđeve, Travničke i Hercegovačke ulice da bi na njemu podigla svoju poslovnu zgradu. Na ideju o građenju baš na tom prostoru verovatno je uticao Luka Ćelović, trgovac sa Male pijace i predsednik Upravnog odbora Zadruge, koji je u neposrednoj blizini, neku godinu ranije, podigao sopstvenu kuću. Kada je za samo dve godine ova zgrada završena (1905-1907), ništa više na Malom pijacu nije moglo da se meri istim merilima. Svi dotrajali objekti čija je arhitektura pripadala prošlosti morali su da ustuknu, pre svih hotel „Bristol", pa su se trgovci na Savi hitno dogovorili, sakupili novac za otkup i srušili stari hotel. Godine 1909. sa Malog pijaca je premešten Krst, koji je bio simbol pobede nad Turcima, nešto dalje u Moravsku ulicu. Savska varoš se oslobodila bremena nasleđa i počela da stvara nove vrednosti. U takve vrednosti svakako se može ubrojati i građenje keja od Savskog mosta do Krsmanovićevih magacina 1907. godine. Uređenje keja dobio je na licitaciji poznati beogradski građevinar Jovan Sevdić, ali je posle kratkog vremena gradnja prekinuta zbog tehničkih problema i nedostatka novca. Sledeći korak u razvoju Savske varoši bila je izgradnja nove kuće Đorđa Vuča i hotela „Bristol", čime je transformacija Malog pijaca u potpunosti završena.
Između dva svetska rata nije bilo novih planova za Savski amfitetar. Ideja spuštanja grada ka Savi postala je aktuelna posle Drugog svetskog rata i iskazivana je kasnije u svim generalnim planovima Beograda i kroz razne studije i projekte, kao što su „Središte kulture Treći milenijum", „Europolis", „Menheten na vodi" i drugi. Svi ovi projekti predviđali su izgradnju više miliona kvadrata na ovom prostoru, ali nažalost nisu bili realizovani jer nije bilo zainteresovanih investitora, kao ni snažne političke volje, jednake onoj koju je imao knjaz Miloš kada je pored Save naseljavao trgovce, da se projekat sprovede.
„Beograd na vodi" je prvi projekat silaska grada na reku koji će biti realizovan i zato ima istorijski značaj. Izgleda da je sudbina Beograda da se menja na prostoru Savskog amfiteatra. Kao što je naš grad u 19. veku upravo na prostoru pored Save od orijentalne varoši postajao evropski grad, tako danas na istom prostoru Beograd od postsocijalističkog grada postaje moderna metropola 21. veka. Istorijski trenutak u kome se sve to dešava je sličan. U vreme knjaza Miloša Srbija je nastajala kao država, gradila institucije i tražila svoj put u slobodu između istoka i zapada. Danas, skoro dva veka kasnije, Srbija se nalazi pred istim istorijskim dilemama pokušavajući da nađe svoje mesto u svetu koje bi garantovalo uspešan razvoj našeg društva i ekonomije.
Izgradnja 1,8 miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora na prostoru Savskog amfiteatra, preko 20 hiljada novih radnih mesta i posao za kompletnu građevinsku industriju Srbije pozitivni su efekti sa kojima je naša javnost već upoznata. Malo se zna da smo, zahvaljujući ovom projektu, čak i pre početka njegove realizacije pokrenuli važne infastrukturne projekte koji su decenijama bili zamrznuti kao što je završetak železničke stanice Prokop, interceptor i preseljenje autobuske stanice na Novi Beograd. Međutim, najvažnija posledica realizacije ovog projekta je što će Beograd postati poslovni i turistički centar Balkana, kao i to što će predstavljati veoma uverljiv poziv drugim investitorima da dođu u naš grad i ulože novac u druge projekte.
Realizacijom projekta „Beograd na vodi" obnoviće se brojne fasade u Savamali, čitav ulični niz u Karađorđevoj ulici, a svi objekti koji su proglašeni spomenicima kulture imaće izgled sa početka 20. veka. Savska varoš, nekada ponos Beograda, nepravedno je zapostavljena i zaboravljena nedostatkom jasnog koncepta razvoja ovog dela grada. Jedan od benefita projekta „Beograd na vodi" svakako će biti i ekonomski i kulturni razvitak ovog dela grada koji opravdano čeka povratak svog starog sjaja.
„Beograd na vodi" je istorijski projekat i ostvarenje vekovnog sna Beograđana. Vlada Republike Srbije i Grad Beograd su ponosni na sve što su uradili da ovaj san postane java. Nijedna vlast pre nas nije uspela ni kamen da pomeri sa ovog prostora koji obuhvata oko stotinu hektara i koji se nalazi u centru Beograda, a bio je pokriven magacinima, ruševinama i šinama. Premijer Aleksandar Vučić je prvi koji je za prostor Savskog amfiteatra uspeo da obezbedi stranog investitora. Ovaj projekat će promeniti naš grad i Srbiju tako da ćemo jednog dana sa ponosom moći da kažemo da je to bio trenutak kada je počeo naš ubrzani razvoj. To je projekat za sve naše građane bez obzira da li ga danas podržavaju ili osporavaju jer će svima doneti bolju budućnost. On je više od građevinskog projekta jer predstavlja pobedu Srbije i naš iskorak u 21. vek.
