Izvor: Politika, 30.Jan.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo odvažni flertuju sa retorikom
U veštini lepog govorenja na 16. nadmetanju oratora na Pravnom fakultetu pažnjom slušalaca suvereno vladalo 13 takmičara. – Slobodnom, zadatom temom i improvizacijom prozvali neprijatelje današnjice – nerad, klanjanje bogatstvu, nezahvalnost, zavist, samoljublje, diktaturu političkih partija i korupciju
Vlasnici opasnog dara, čuvari leporečja i glasnogovorništva, studenti besednici nisu se libili da prozovu „nezavisne sudije – od kojih ništa ne zavisi”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da podsete na „izumrle – hvala, molim, izvolite, oprostite” umesto kojih su se ustalili „brate, bre, istripovano, iskuliraj”, da raskrinkaju najviđenije neprijatelje današnjice „nerad, klanjanje bogatstvu, nezahvalnost, zavist, samoljublje, diktaturu političkih partija i njenu pratilju korupciju”. S verom u svaku izgovorenu reč pred strog auditorijum krcatog amfiteatra „Radomir D. Lukić”, znane „petice” na Pravnom fakultetu, prosuli su monodrame. Slušaoce preplavili slobodarskim i slobodoumnim rečenicama. Takmičenje u besedništvu osudili su na uspeh.
Dubinom razmišljanja i smislenošću zamerki na račun svakodnevice uspeli su da oduševe profesora Simu Avramovića i skamene mu osmeh kojim inače ohrabruje studente da će položiti ispit – u idućem roku.
U veštini lepog govorenja na 16. nadmetanju oratora pažnjom slušalaca suvereno je vladalo 13 govornika. U volšebnom boju „oštricama” reči lovorov venac i titulu apsolutnog pobednika izvojevala je Jelena Andrić (21) iz Požarevca besedeći „Priču o pruću”, a bila je neprikosnovena i u kategoriji slobodna tema. Kazujući na zadatu temu „Ni po babu, ni po stričevima” pobedu je odnela Mirjana Milosavljević (22) iz Pirota. U poslednjoj i najtežoj kategoriji – improvizaciji oratori temu dobijaju sat vremena pre nastupa što Veljka Smiljanića (23) iz Požarevca nije omelo da se besedom „Sudijo, prezri pretnje” domogne prvog mesta.
– Improvizaciju nisam odabrao zato što joj inače u životu pribegavam, već zato što je ona oličenje živog, strasnog besedništva, a odavno sam hteo da flertujem sa retorikom, a nisam imao hrabrosti – razjašnjava Veljko, apsolvent Pravnog fakulteta.
Odvažnosti, od gimnazijskih dana, nije nedostajalo ni njegovoj sugrađanki Jeleni Andrić, studentu treće godine prava.
– Na Pravnom fakultetu prvi put sam nastupila kao takmičar. Svojevremeno, kao učenica Požarevačke gimnazije u „petici” sam besedila u revijalnom delu nadmetanja. Sa 16 godina govorila sam o beloj kugi i protivila se abortusu – otkriva Jelena.
Apsolutna pobednica dva meseca je pažljivo birala reči, vežbala pred ogledalom, strahovala da, kako kaže, ne sklizne u floskule, fraze, one komunističke – jedinstvo, solidarnost. Uverena da najbolji besednik može da iznese koju god temu, smatra da su dikcija, glasno, jasno i sugestivno izražavanje bitni koliko i okosnica govora.
Za sebe kaže da je štreber, zaljubljenik u pravo sa prosekom deset, a „kad poraste” volela bi da predaje na Pravnom fakultetu. Advokatura je budućnost koju priželjkuje Mirjana Milosavljević, student treće godine, među prijateljima detinjasta, na poslu ozbiljna.
– Još iz pećine vučemo to da održavamo vatru na ognjištu i čuvamo decu dok muškarci love. Žene ne shvataju da im ravnopravnost među polovima neće doneti manje obaveza. Što sam i sabrala u sarkastično-komičnu besedu kojom sam osvojila prvo mesto – sažeto će ona, dok Jelena dobacuje: – Nemaju žene džabe salo i celulit, a muškarci mišiće.
Milenija Simić
-------------------------------------------------------
Priča o pruću
Neka sve milijarde očiju sveta pogledaju u nas, mlade u Srbiji... Šta vide, šta se ono mlado u Srbiji rodilo? Oči bi rekle: „Mladost, izvor bistrine, buduće mudrosti, lučonoša duha vaše države.” Ali, mladost u Srbiji u borbi je sa večitom ugroženošću i večitom idejom o posebnosti... Mlade najčešće brine manjak zanimljivih mesta za izlaske i nedostatak slobodnog vremena... Površno žive, dijagonalno čitaju novine i provode sate prebirajući po Internetu...
Šta nam se desilo i gde je student Univerziteta u Srbiji? Student! Kako je to gordo zvučalo 68. ili 96. godine, a kako potrošeno zvuči danas kad se šićardžijski cenkamo za bod više ili manje. Kud se denuo student – čestit, dostojanstven, obrazovan? Pa to bi trebalo da sam ja. Da ste vi.
Mi, studenti, dvadesetogodišnjaci, kada su počeli prvi oružani sukobi na teritoriji bivše Jugoslavije imali smo tri godine, četiri kada su uvedene sankcije, osam smo napunili tokom studentskih protesta, jedanaest za vreme bombardovanja, petnaest kada je ubijen predsednik vlade. Ali ovo, za apsurd, umesto da nas spoji, dovelo je do toga da danas ne sanjamo zajedno...
Trebalo bi da smo mladi koji jedni drugima kažu – svet na nama ostaje... A prastav svih stavova promene je – jedinstvo...
I kada bismo takvi uprli sve milijarde očiju sveta u nas i pitali ih šta vide, šta se ono mlado u Srbiji rodilo? Oči bi rekle: „Rodila se generacija koja je najzad shvatila prostu priču o pruću. Lako ih polomiš kad ih lomiš same. Naprotiv, oni su snop pruća, koji ne možeš polomiti ma kolikom snagom pokušavao!” (Deo besede Jelene Arsić)
--------------------------------------------------
Sudijo, prezri pretnje
Dikens je jednom rekao:„Da nema loših ljudi, ne bi bilo ni dobrih pravnika.” Građani Srbije, danas, kad bi mogli, verovatno bi mu odgovorili rečima: „Čarli, da nema loših pravnika, ko bi nama sudio?”
Reizbor sudija u Srbiji je izvršen. Za taj i takav reizbor nije krivo pravosuđe, večito spremno da stane na stranu jakog pre nego poštenog, ni vlast, kojoj je u prirodi da uvek bude gladna moći. Krivi smo mi. Prašina se polako spušta.
Zgrada u Nemanjinoj će uskoro otvoriti vrata. Nove sudije započinju sa radom.
Mi ćutimo.
Bojim se da su Evropa, efikasnost i pravda ovde samo reči. Bojim se da smo se odveć usavršili u ispunjavanju formalnog. Bojim se da bolji život ovo društvo, trulo do srži, ipak ne zaslužuje. Reizbor sudija, u Srbiji, je izvršen. Ja se bojim. A vi?
(Deo besede Veljka Smiljanića)
-----------------------------------------------------------
Ni po babu, ni po stričevima
Hajde da jednom govorimo o ženama, ni po babu, ni po stričevima" Do pre sto godina tačno se znalo šta rade žene, šta muškarci. Odjednom se veći broj, ne tako privlačnih žena, setio da može da dominira. Nastao je feminizam. Ako ne može da bude zavodnica, biće gazdarica. Počinju borbe za prava žena i uništavanje ženstvenosti...
Moje dame, ako želite da dokažete suprotno, krajnje je vreme da priznamo da veliki broj žena ne zna da vozi. Znate zašto žene žive duže? Bog nam nadoknađuje vreme za parkiranje. Pokušala sam da dokažem da mogu skoro sve što i muškarci. Položila sam vozački ispit za kamion... i to iz prve. Koliko puta sam vozila kamion posle polaganja? Nijednom.
Ako želite da budete same – navucite pantalone i gazdujte, a ako želite vezu – kupite provokativno donje rublje... Milan Begović je rekao da lepota nije čudo, ali čini čuda. Iskoristite je!
Šta jednu ženu čini privlačnom: samouverenost, inteligencija, odlučnost... Da li? Ko se još zaljubio u karakter na prvi pogled? Zar je nemoguće da budemo i zavodnice i šefice u isto vreme? Nosićemo pantalone, bićemo šefice... a naši muževi će biti na porodiljskom.
(Deo besede Mirjane Milosavljević)
[objavljeno: 31/01/2010]
