Izvor: Blic, 01.Apr.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo „na papiru“ reke čiste
Dok beogradskim obalama „gospodare” smeće, olupine splavova i davno nasukanih brodova, iz Sekretarijata za inspekcijske poslove poručuju da „je ove godine priobalje prioritet”. Plan da se Sava i Dunav očiste od đubreta i olupina postoji, ali stvari sada stoje, „samo na papiru”.
Za kontrolu komunalnog reda na beogradskim obalama zaduženi su jedino gradski komunalni inspektori. Oni su dužni da kažnjavaju nesavesne građane koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bacaju đubre u reke ali i nemarne vlasnike plovnih objekata. Da li su kazne male ili su kontrole retke tek pojedini delovi obala više liče na otpad nego na najveće blago prestonice, kako ih mnogi nazivaju.
- Gradski inspektori nekoliko puta nedeljno obilaze priobalje. Nekad izreknu po nekoliko kazni, a nekad ni jednu, sve zavisi od situacije – priča Miodrag Stojanović, zamenik sekretara za inspekcijske poslove.
On objašnjava, da kad su u pitanju napušteni splavovi i čamci inspektori donose rešenja o uklanjanju.
- Ukoliko više ne koristi plovni objekat vlasnik treba da ga skloni u roku od 20 dana. Ako to ne učini inspektori će mu uručiti rešenje za uklanjanje. Nekad ni to nije dovoljno, pa je na inspekciji da splav skloni i vlasniku naplati troškove – kaže Stojanović.
Prema njegovim rečima, situacija je drugačija ako se radi o starim brodovima, koji po definiciji nisu „plovni objekti bez motora” ali su nasukani na obalama.
- Iako su u našoj nadležnosti samo plovni objekti videćemo šta može da se uradi i sa nasukanim brodovima. U našem godišnjem planu priobalje je prioritet. Da uvedemo red pomoći će nam preduzeća „Srbijavode” i „Plovoput” – navodi Stojanović.
Međutim, kako on kaže postoji i dosta problema, koji se moraju rešiti da bi obale bile lepše.
- Ako ne postoji vlasnik ili ne želi da skloni stari brod gde da uklonimo tako velike olupine? Plan za postavljanje plovnih objekata na beogradskim obalama, predviđa i dve lokacije na Savi i Dunavu koje bi bile „groblja za olupine”, međutim, on još nije zaživeo iako smo to očekivali prošle godine – objašnjava Stojanović i dodaje da nema nijedne firme koja bi mogla da iseče velike gvozdene konstrukcije brodova na delove.
Najugroženijim delom obale, Stojanović smatra, desnu obalu Save u blizini autobuske stanice, gde se oko decenijama starih olupina brodova gomila smeće. On očekuje, da će posao gradskih inspektora biti lakši kad preduzeće „Beogradvode” dobije više nadležnosti. Kao jedan od načina da se priobalje trajno očisti Stojanović vidi i apel na svest građana da ne shvataju reke kao otpad na koji će baciti sve što im više ne treba.
Kazne za bacanje smeća
Za bacanje smeća, kazne se kreću od 2.500 dinara za fizička lica do 10.000 dinara za preduzetnike i pravna lica. Splavovi – restorani moraju imati i kontejnere za čvrst otpad, kao i tankere za fekalije. Ukoliko to ne obezbede njihove vlasnike čekaju kazne koje mogu dostići i pola miliona dinara.
.jpg)
