Izvor: Politika, 16.Jul.2009, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo izabrani lekari propisuju recepte
Od 1. jula doktori moraju da upisuju i ime i prezime pacijenta, jer ukoliko ove podatke napišu medicinske sestre – recept će se smatrati neispravnim. – Nevažeći i recepti specijalista
Pacijenti koji su ovih dana posetili lekarespecijaliste ostali su uskraćeni za neophodne recepte, jer od 1. jula njih mogu da im propišu isključivo izabrani lekari. Ovo je jedno od pravila na koje je Republički zavod za zdravstveno osiguranje podsetio zdravstvene radnike, kao i da u izdavanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << recepta, pored imena leka koji se propisuje, isključivo lekar mora da popuni ime i prezime pacijenta. Ranije su to obavljale medicinske sestre, a doktorima je posao oko ispisivanja „brda papirologije”, kako kažu, bio olakšan. Međutim, sada će se takav recept smatrati – neispravnim. Problematično je i to što se u pojedinim domovima zdravlja medicinari oglušuju o ove naredbe zdravstvenih vlasti, pa se tako pacijenti vraćaju iz apoteke u ove ustanove, što većini, zbog prirode bolesti, predstavlja dodatno opterećenje.
Dr Nevenka Dimitrijević, pi-ar Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, kaže da se ponekad sa pacijentom koji ima dijabetes zadrži i po 45 minuta u ordinaciji samo da bi mu ispisala recepte. Pravilo je takvo, dodaje ona, da mora da upisuje podatke i u papirni i u elektronski karton, a zatim na receptu identifikacioni broj, šifru leka, šifru bolesti, datum...
– Mi zapravo radimo posao koji nije naš. Em što smo opterećeni papirologijom, em što moramo da vodimo računa o tome koliko smo recepata propisali, jer se plašimo da nas fond ne kazni ako propišemo veći broj lekova – smatra dr Dimitrijević.
Na probleme nailaze i farmaceuti Apoteka „Beograd”, jer su pacijenti nezadovoljni što moraju duže da čekaju u redovima. Milena Dučić, iz Centra za informacije o lekovima ove kuće, objašnjava da oni mogu da primaju samo recepte izabranih lekara koje su oni sami popunili, jer im u suprotnom fond ne bi platio izdate lekove i da bi onda bili u finansijskim problemima.
– Nemaju svi pacijenti po 20 godina i strpljenje da čekaju da podignu lek. Prevashodno dolaze stariji građani, sa hroničnim oboljenjima, ali ima i psihijatrijskih bolesnika. Sada svi moraju da potpišu recept, što nekima teško pada. Ima nepismenih ljudi, ili onih koji greše pa se potpišu na pogrešnom mestu. Recepte sa faksimilom specijalista sada ne možemo da prihvatimo – naglasila je Dučićeva.
Ona dodaje da oni moraju da poštuju naredbe, ali da pretpostavlja da će njena ustanova inicirati razgovore sa predstavnicima RZZO-a da bi se našla rešenja za ove probleme.
Prema rečima Svetlane Vukajlović, direktorke Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, ovde nije reč o nekom novom propisu, već o podsećanju lekara da poštuju stare zakone. Ona je naglasila da su doktori odgovorni da u recepte upisuju sve podatke, jer ako to radi sestra, a recimo dođe do toga da se pogrešan lek izda pacijentu, lekari ne mogu da kažu da su za to sestre odgovorne.
– Sve zdravstvene ustanove i apoteke su o ovome obaveštene u isto vreme. Ti propisi su na snazi već 15, 20 godina. Takođe, tu je i Zakon o zdravstvenoj zaštiti, gde stoji da izabrani lekar treba da propisuje recepte. Dešavalo se da se često greši u popunjavanju recepata, ali i da pacijent uzme recept za lek i kod specijaliste i kod izabranog lekara, pa da bez razmišljanja višak baci. Nije u skladu sa propisima ni da lekar specijalista jedne oblasti propisuje lek iz druge oblasti, jer smo zabeležili slučajeve da specijalista iz psihijatrije izdaje recept za kardiovaskularne bolesti – istakla je Vukajlovićeva.
Ono što su primetili u RZZO-u jeste da su neki građani uz pomoć zdravstvenih knjižica koje su proglasili nevažećim jer su ih navodno izgubili – podizali lekove, pa da je zbog toga veoma važno da se tačno zna ko podiže lekove i da se svaki recept potpiše – dodala je Vukajlovićeva.
U domovima zdravlja „Stari grad”, „Savski venac” i „Vračar” objašnjavaju da nemaju ovakve probleme jer recepte štampaju putem informacionog sistema. Dr Mirjana Velimirović, direktorka DZ „Savski venac”, kaže da ovaj način rada kod njih funkcioniše već dve godine i da su se odlično uhodali, dok dr Đorđe Stoiljković, prvi čovek DZ na Vračaru, ističe da, ipak, u 30 odsto slučajeva moraju i dalje ručno da popunjavaju recepte, da se neki lekari bune jer im se oduzima puno vremena, ali da će za mesec dana svi imati recepte „sa štampača”.
D. Davidov-Kesar
[objavljeno: 16/07/2009]
.jpg)
