Izvor: Večernje novosti, 16.Jan.2015, 13:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Samo Bog bez revizije gleda na istoriju

AUTOMOBIL u kojem je ubijen austrougarski prestolonasledik Franc Ferdinand i danas postoji u Beču. Vozilo u kojem se nadvojvoda nalazio prilikom posete Sarajevu postavljeno je u tamošnjem Muzeju rata, i kažu da ga je videlo više od 200.000 Srba. Usred Beča. Koliko bi istih takvih Srba želelo u nekom muzeju da vidi deo sopstvene istorije, na primer vozilo u kojem je ubijen kralj Aleksandar u Marselju, 1934. godine? Tu negde počinje ova priča. Našeg kralja, Aleksandra Karađorđevića, ubili >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << su 1934. godine, ali mi nemamo pojma gde je automobil u kojem su ga ustrelili, niti kakva mu je bila sudbina. Odaćemo vam tajnu: od automobila marke "delaž" ostala su samo dva fara, čuvaju se u Muzeju automobila u Beogradu, ostatak vozila smo sami uništili. Možda je to odgovarajući početak priče o istoriji i našem odnosu prema njoj. Nema suđenja O ovom i ovakvom odnosu prema istoriji govorimo sa našim prestižnim istoričarima, dr Momčilom Pavlovićem, direktorom Instituta za savremenu istoriju, dr Predragom Markovićem i dr Jasminom Milanović, stručnjacima ove institucije. Počinjemo, neminovno, pitanjem o takozvanoj reviziji istorije i novom svetlu kroz koje gledamo na događaje iz prošlosti. Uz pitanja o reviziji istorijske nauke i novom gledanju na prošlost, nameće se i fraza koju često koriste mnogi tumači savremenih događanja. Kada se pojavi neka nejasna ličnost ili delo koje ima uticaja u sadašnjosti, ili kada ostane otvoren čak mračan status takve ličnosti, ostavljamo je "sudu istorije". - Odakle ideja da će nekome istorija suditi - pita se dr Pavlović. - Kome je, ikada, istorija sudila? Sude pobednici poraženima, veliki malima, jači slabijima, odnosno oni koji imaju moć. Do sada su, pored ovih, sudili i istoričari, ozbiljni na osnovu dokumenata. A oni su ljudi svog vremena, sa svim svojim manama, vrlinama, moralom i vrednosnim sudovima doba kojem pripadaju. Dakle, oni gledaju iz perspektive svog vremena i svog načina života, a na osnovu toga i donose svoje zaključke. Prošlošću pokušavaju da objasne ili opravdaju sadašnjost. Naš odnos, pa i odnos istoričara prema nekoj ličnosti ili pojavi, koji može biti promenljiv kad se otkriju novi izvori i iz drugih razloga, samo je prirodno kretanje i razvoj istoriografije, nikako suđenje i presuđivanje. Zato ispada da se istorija uvek iznova piše. - Zato se kaže da neko "ide Bogu na istinu" - odgovara dr Pavlović. - Objektivnu i punu istinu o prošlom je nemoguće saznati, ali istoričar treba da nepristrasno teži ka istini. Ta fraza govori da definitivni sud donosi konačna, "nebeska istorija", odnosno da vrhovno traženje završava pred Bogom. Istorija kao sudstvo - NAŠA istorija je kao srpsko sudstvo - procesi traju beskonačno, a malo je konačnih odluka - naizgled u šali kaže dr Predrag Marković. - Za nas istoričare je to dobro, jer bi u protivnom izgubili posao. Priča o "reviziji" je do sada stekla negativan strav, ali, logično je da preispitujemo političke sudove prethodnika. Šta bi bilo da nam je do sada preostao samo "običan" stav karađorđevićevaca prema dinastiji Obrenović i da na osnovu ondašnje političke propagande i mi zauzimamo konačne stavove o prethodnoj dinastiji? Da smo "ustoličli" istoriju i pustili je da do danas traje onako kako nas je "ondašnja" politika terala, sada bismo mislili da je sve bilo potpuno drugačije.- Revizija je - kaže dr Marković, - ponegde stekla negativan status, ali sasvim je normalno i prirodno preispitivati stavove i političke sudove koji su doneti u nekoj daljoj ili bližoj prošlosti. Dodatno objašnjavajući ovu temu, dr Jasmina Milanović nas podseća kako Beograd do danas nema spomenik posvećen kralju Milanu Obrenoviću. - On je doneo nezavisnost Srbiji, a reklo bi se da, osim diskretno raspusnog života, kralj Milan ni po čemu nije bio zlotvor po nas. Najzad, burne privatne živote imali su i brojni drugi srpski vladari, a nisu doneli toliko značajan iskorak kao što je to bilo u vreme njegove vladavine. Podsećam, u njegovo doba, 1882. godine Srbija je, prvi put posle Kosovske bitke, postala kraljevina. Novo doba KAKO kažu stručnjaci, u istoriji se uvek otkrivaju nove teme. - Treba da znate da se istorijska nauka stalno menjala, kao i domen njenih interesovanja. Tako, naučnike pre nekoliko decenija nimalo nije interesovao način života koji su pre nekoliko vekova vodila, na primer deca ili žene. Malo je bilo interesovanja za bitisanje običnih ljudi. Danas se postavljaju jasna pitanja vezana za kulturu ili ishranu ljudi prošlog doba. Stručnjaci su polagali minimalnu pažnju na izgled, strukturu ili način izgradnje utvrđenja ili gradova pre nekoliko stoleća, pa i u skorijem dobu - podseća dr Marković. - Sada su vremena postala drugačija i ljudi su sve više zainteresovani da vide ili osete kako izgledaju segmenti prošlosti koji nemaju dodira sa vojskovođama i ratovima. A upravo na njima su počivali mnogi postulati dosadašnje istorijske nauke. Nekada su se ljudi zanimali samo za istoriju politike i rata. To je još jedan razlog zašto je logično da stalno menjamo stavove prema prošlosti. - Zbog svega toga kažemo da je istorija i nauka sadašnjosti - upozorava dr Pavlović. - Sa našim saznanjima i znanjima mi "učitavamo" sebe u prošlost, pokušavajući da razumemo pretke, često ne razumevajući kontekst. Naše ukupne vrednosti pokušavamo da nametnemo precima i merimo ih našim aršinima, a ne vrednosnim sistemom onog doba. Kako iz današnje distance mi pokušavamo da analiziramo i razumemo ljude pre nas? Tako, na primer, možete istraživati i nalaziti dobre razloge zašto se neko u rasulu i konfuziji početkom Drugog svetskog rata u Srbiji opredeljivao za četnički, kasnije partizanski pokret ili jednostavno iz egzistencijalnih razloga odlazio na posaou nedićevske formacije. Pobednici su na kraju Drugog svetskog rata nametnuli vrednosni sistem da su samo oni koji su se borili u njihovim redovima bili na pravoj strani, a da su svi ostali izdajnici i kolaboracionisti. Dobra, stara vremena ROMANTIČNA predstava kako su prošla, stara vremena bila bolja, po pravilu nije tačna, ali je korisna. - Često izaberemo samo segment, projekat nekog dela prošlosti, pa iz njega izvlačimo delove sa vrha piramide - objašnjava dr Pavlović. - Kasnije dela nekih ljudi, kao i njih same prenosimo u sadašnju vizuru i stvaramo predstavu o nihovoj veličini. Po pravilu, kaže dr Pavlović, kada je nekome sadašnjost besperspektivna, prošlost mu izgleda mnogo bolja. Što je stvarnost sumornija, a budućnost neizvesnija, prošlost izgleda savršenije. Odatle u mnogima čežnja za dobrim, starim vremenima. Aleksandrov auto "Delaž" u kojem je ubijen kralj Aleksandar čuvan je u Vojnom muzeju na Kalemegdanu, koji se tada nalazio u današnjoj zgradi Zavoda za zaštitu spomenika. Komunističke vlasti su posle rata shvatile da u muzeju imaju automobil u voznom stanju. Kako nam je objasnio Bratislav Petković, osnivač Muzeja automobila, Vojska je preradila auto u dostavno vozilo, prevozeći njime demonstrativno pomije iz Doma armije, na taj način unižavajući sećanje na kralja. Kada je auto konačno bačen na otpad, Petković je uspeo da sačuva farove, koji se i danas nalaze u Muzeju automobila. Deca i mezimci Prvi srpski dečji vrtić otvoren je u Beogradu, u Resavskoj ulici 1912. godine. - To je bio vrtić za radničku decu, i taj podatak je veoma interesantan, ali nekadašnju istorijsku nauku to nije interesovalo niti je taj podatak smatrala dragocenim - kaže dr Jasmina Milanović. - Tu temu do sada niko nije stručno obradio. Sada smo se okrenuli upravo tim istraživanjima i ona nas uvode u proučavanja načina života ljudi onog doba. Isto tako, interesantan podatak je da je Beograd imao svoje prvo društvo za zaštitu životinja još početkom 20. veka. Pogled iz rova Stručnjaci ovog instituta imaju još nekoliko projekata kroz koje žele da prikažu način života "običnih" ljudi tokom teških vremena. Tako nam dr Marković objašnjava kako savremeni istoričari pokušavaju do detalja da dosegnu život u rovu naših boraca tokom Prvog svetskog rata, način na koji su se borili i živeli u tim strašnim uslovima, ali postoje još neke ideje. - Želimo detaljno da istražimo život jedne obične porodice pod okupacijom tokom Velikog rata - dodaje dr Marković, dokazujući koliko je veliki raspon tema i interesovanja koje se tiču i domaće javnosti i same nauke.

Nastavak na Večernje novosti...