Izvor: Blic, 09.Feb.2010, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sami krečili pre sedam godina
Izgled i stanje Osnovne škole „Sava Jovanović Sirogojno“ u Zemunu, najbolje pokazuje odnos drušva prema deci sa invaliditetom - „spolja gladac, a unutra jadac“. Stogodišnja zgrada spolja deluje impozantno i moćno, baš kao i priča o inkluziji. Čim se pređe prag „oči bodu“ dotrajala stolarija i vlažni zidovi. Sve, ipak, nestane kad se ukažu nasmejana lica dece koja ovu školu čine posebnom.
Osnovna škola „Sava Jovanović Sirogojno" nalazi se u crkvenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dvorištu u zgradi staroj sto godina, a pohađaju je deca sa lakim i umerenim teškoćama u intelektualnom razvoju. Iako predstavlja spomenik kulture, u nju nije ulagano više od četiri decenije, zbog čega se nalazi u veoma lošem stanju.
- Više od 40 godina država nije izdvojila ni dinar da okreči učionice. Sami smo to učinili pre sedam godina pomoću donacija i ušteđevine koju smo imali. Objekat je star, treba mu kompletna sanacija i rekonstrukcija. Počeli smo da krečimo i hodnike, ali smo uspeli da sredimo samo jednu stranu. Za sve ovo vreme od države smo dobili 1971. godine kotlarnicu, devedesetih godina su zamenjeni prozori, a 2003. godine je renovirana fasada. I naravno od Grada dobijamo novac za didaktički materijal i nastavna sredstva - priča Vesna Šešljija, direktorka škole.
Ipak, njihovi problemi ne počinju i ne završavaju se samo na tome. Zaključkom Vlade iz 2000. godine ova zgrada dodeljena je Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali uz obavezu da se školi obezbedi novi prostor. Tek nakon nekoliko godina nađena je adekvatna zgrada u Prizrenskoj ulici, ali i ovde nije rešen problem imovinsko - pravnih odnosa, a neophodno je i preurediti prostor kako bi deca u njemu bila bezbedna. U Sekretarijatu za obrazovanje obećavaju da će i ovaj problem uskoro biti rešen. Do tada, nema prepreka za ovaj mali kolektiv da daju sve od sebe.
- Mogli bi da kažemo da ne možemo da radimo jer nemamo uslove, ali ne želimo. Trudimo se i dajemo sve od sebe kako bi se ova deca osetila srećnom i ispunjenom. Mnoga deca koja mogu da nastave školovanje ostaju kod kuće jer nema ko da ih svakodnevno vozi na Kanarevo brdo gde se nalazi Srednja zanatska škola. Tako da se nastavlja njihova izolacija - dodaje direktorka.
Dečaci i devojčice u ovoj školi rade sa defektolozima. Oni u nižim razredima imaju celodnevnu nastavu, dok u višim razredima posle časova imaju vannastavne aktivnosti. Najponosniji su na likovnu, muzičku, sportsku i dramsku sekciju, jer su njihovi radovi osvajali nagrade na takmičenjima sa učenicima iz drugih beogradskih škola, stonoteniseri važe za nepobedive. Imaju i radionicu narodne radinosti, gde se bave grnčarenjem, šivenjem i tkanjem. Trud, rad i entuzijazam koji su nastavnici uložili u njih prepoznali su i drugi tako da je škola ove godine od Ministarstva prosvete dobila Svetosavsku nagradu, dok su prošle godine dobili najviše priznanje svoje struke nagradu „Profesor V. Matić". Ipak, ni sve nagrade koju su dobili nije bio dovoljan razlog da neko od nadležnih iz Ministarstva ili Grada dođe i podeli radost sa njima. Predstava koju su dečaci i devojčice pripemili ostala je neprimećena. Ipak najbitnije je da su oni bili srećni.
- Volim da dolazim u školu. Ovde mogu da učim, ručam i da se igram. Znam da čitam i pišem, ali i da glumim. Bila sam šnajderka u predstavi za Svetog Savu - priča Elma, koja ide u četvrti razred dok njeni nešto mlađi drugari prave čestitku u obliku srca za svoju učiteljicu koju mnogo vole.
- Ona je dobra prema nama i mi joj pravimo poklon. Lepimo srce jer je i ona srce - iskreni su Ramiza i Milan učenici drugog razreda.
Od donacija spremaju ručak
Većina đaka u OŠ „Sava Jovanović Sirogojno" dolaze iz siromašnih porodica koje nisu u mogućnosti da plaćaju ishranu. Kako bi svi bez razlike mogli da ručaju, škola putem raznih donacija uspeva da se snađe i obezbedi bar jedan topli obrok za sve učenike u celodnevnoj nastavi.
.jpg)
