Izvor: Politika, 25.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samački hoteli postaju prošlost
Četiri objekta u nadležnosti preduzeća „Beostan” kubure sa korisnicima koji ne plaćaju račune
Jedna od najvećih tekovina prethodnog višedecenijskog sistema – institucija samačkog hotela, polako ali sigurno nestaje i gubi značaj koji je imala. Nekada je u Beogradu bilo dvadesetak ovakvih objekata, koje su uglavnom podizala građevinska preduzeća. Većina ih je doživela istu sudbinu kao i kompanije koje su ih osnovale, pa su zajedno sa njima otišli „na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << doboš”. Neki su kao samački hotel „Karaburma”, i posle privatizacije, zadražali prethodnu namenu. U ovom objektu je mesečna kirija oko 4.500 dinara, a mogu da konkurišu svi zaposleni samci. Zbog povoljne cene, često nema mesta, pa je potrebno ranije se informisati o uslovima.
Svakako najspecifičnija je sudbina hotela, koji su u nadležnosti preduzeća „Beostan”.
– Postojale su dve vrste samačkih hotela. Prvi su za potrebe svojih radnika gradili nekadašnji giganti, koji su imali potpuno vlasništvo nad objektima, a drugi su, poput onih u sastavu našeg preduzeća podignuti na inicijativu sindikata i omladine – kaže Vasilije Radović, v. d. direktora preduzeća „Beostan”, koga je postavila Vlada Srbije.
U okviru ovog preduzeća su četiri hotela – na Voždovcu, Miljakovcu, Zvezdari i Karaburmi. Ranije je bio još jedan hotel u Novom Beogradu, koji je bio najmoderniji i najbolji, ali im već duže vreme ne pripada.
Trenutno stanje u objektima „Beostana” je daleko od idealnog. Radović objašnjava da je za izgradnju ovih hotela zaslužan nekadašnji gigant „Gradsko stambeno”, posle čijeg je rasparčavanja na više manjih preduzeća ostao spor oko vlasništva nad objektima.
– Samački hoteli podignuti su sredstvima iz zajedničkog budžeta „Gradskog stambenog”. Preduzeća su konkurisala i ako bi ispunila uslove dobijala su određen broj mesta, koja bi kasnije po internim uslovima delila svojim radnicima – ističe Radović.
On kaže da je problem nastao sa propadanjem ovih preduzeća, pa su zaposleni, u međuvremenu, prešli put od perspektivnih radnika do tehnoloških viškova, a dosta ih je i penzionisano.
– Kod nas je smeštena sirotinja, koja je posle svih previranja koja su nas snašla ostala i bez posla i bez novca. Imamo stanare koji tu žive otkako je hotel napravljen pre 30 godina. Značajan deo korisnika našeg smeštaja su izbeglice, koje su se ovde skrasile, a tih dvadesetak kvadrata životnog prostora su im sve što imaju – ističe Dragan Čavić, upravnik samačkog hotela „Miljakovac”.
On dodaje da najveći problem, ipak, predstavlja neplaćanje komunalnih računa.
– Postoje korisnici, koji za sve vreme stanovanja u hotelu nisu nikada platili grejanje, struju, vodu. Kada se donese konačno rešenje i odluči kome, u stvari, pripadaju ove zgrade sudbina ovih ljudi će biti neizvesna. Ako bude privatizacija, novi gazda sigurno neće tolerisati neplaćanje računa – naglašava Čavić.
Čini se da situacija nije ništa bolja ni u samačkom hotelu „Voždovac”. Prema rečima upravnika Dušana Radakovića, tu postoje 264 ležaja, a većinu koriste nekadašnji radnici.
– Kao i svaki samački hotel, ovaj objekat je od početka bio namenjen za smeštaj mladih zaposlenih ljudi, koji još nisu zasnovali porodicu. Situacija se promenila i sada tu stanuju uglavnom socijalni slučajevi, a ima i penzionera – objašnjava Radaković.
On ukazuje i na zloupotrebe ovog jeftinog smeštaja, pa su tako neki korisnici u međuvremenu rešili stambeno pitanje, a ostali da žive u hotelu gde ništa ne plaćaju.
– Ti ljudi su ustupili stanove ili kuće deci, a oni žive ovde i odbijaju da plate ono što potroše. Od ukupnog kapaciteta oko 60 mesta se izdaje drugim korisnicima kao što su sportisti, studenti, mladi radnici. Oni su najbolji stanari i najredovnije platiše – ističe on.
D. Vukotić
-----------------------------------------------------------
Neuslovan smeštaj za porodice
U samačkim hotelima „Voždovac” i „Miljakovac” ljudi žive u proseku po petnaestak godina, a oni koji nisu samci ukazuju na neuslovnost ovih objekata za porodični život. Na zamerku preduzeća „Beostan” da ne plaćaju račune, odgovaraju da sva komunalna potraživanja redovno izmiruju, ali da ovom preduzeću odbijaju da plate bilo šta jer su, kažu, tako radili ranije, pa su došli u situaciju da ostanu bez struje, vode, grejanja...
– Po samačkim hotelima sam ukupno 22 godine, a u ovom sam poslednjih deset. Kad bih ocenjivala smeštaj od jedan do deset, dala bih mu minus 50. „Beostan” za kiriju traži 9.000 dinara, a za to bi trebalo i da održavaju objekat. Nikakve usluge ne dobijamo, pa zbog toga plaćamo samo račune za grejanje, vodu, iznošenje smeća... – kaže Milica Ivanović (41) iz „Voždovca”.
Sličan stav ima i Veljko Ivetić (72), koji, takođe, plaća samo komunalije.
– Kad smo „Beostanu” plaćali, onda nismo imali ni vodu, ni struju, pa smo zbog toga odbili da im plaćamo bilo šta, i sada sami regulišemo obaveze prema komunalnim preduzećima – tvrdi ovaj stanar hotela „Voždovac”.
Za penzionerku Božicu Pavlović (75), koja pune dve decenije živi u ovom hotelu, to je jedini smeštaj koji ima, i kaže da je koliko-toliko uljudan za jednu osobu.
– Od 13.000 dinara penzije plaćam oko 3.000 za račune. Pre sam plaćala i kiriju i nisam imala ništa, a od 2005. godine, kao i ostali plaćam samo komunalije – objašnjava Pavlovićeva.
Biljana Markota (45), oko 14 godina stanuje u „Voždovcu” i kaže da je svojim novcem sredila garsonjeru da izgleda iole pristojno.
– Izborili smo se da sklopimo ugovor sa „Beogradskim elektranama” i „Vodovodom”, pa dobijamo račune na svoje ime, a takav ugovor nemamo sa „Elektrodistribucijom”, ali i njima svaki mesec plaćamo ono što potrošimo – naglašava Markota.
U samačkom hotelu „Miljakovac” situacija je slična, samo što su ovde sobe manje, pa je i kirija niža i iznosi oko 7.000 za sobu.
Savo Ilić (50) je 15 godina stanar ovog hotela i nema lepih reči za uslove života.
– Pošto sam porodičan čovek, veoma je teško živeti u sobi hotela za samce. Kirija je povoljna, ali sve ostalo je jako loše – kaže on.
Da bolje mišljenje o hotelu nemaju ni oni koji plaćaju čak i kiriju, potvrđuje i Milić Lončarević (48).
– Ovde vlada haos jer niko ništa ne plaća. U jednoj sobi živim sa porodicom 15 godina, ali to je zaista neljudski – ističe Lončarević.
D. V. V.
[objavljeno: 26/10/2008]
