Izvor: Blic, 07.Feb.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sajam kao spomenik kulture
Tender za privatizaciju Beogradskog sajma, koji će biti raspisan do kraja ovog meseca, može biti ozbiljno ugrožen predlogom Zavoda za zaštitu spomenika i Gradskog arhitekte Đorđa Bobića o stavljanju Hala 1, 2 i 3 pod zaštitu države. Dok oni tvrde da ovaj potez nema nikakve veze sa predstojećom privatizacijom niti na bilo koji način može da utiče na nju, stručnjaci kažu da bi ovakva odluka u najboljem slučaju znatno umanjila prodajnu vrednost Sajma, a u najgorem bi mogla da zastraši >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i otera zainteresovane kupce.
- Beogradski sajam ima veliku arhitektonsku i urbanističku vrednost i osećali smo potrebu da ga kao takvog sačuvamo. Projekat za Hale 1, 2 i 3 je već urađen, sakupljena je sva neophodna dokumentacija i sve je sada u proceduri usvojenja. Međutim, pošto u Republički zavod za zaštitu spomenika stižu zahtevi iz cele Srbije, postupak traje malo duže. Ukoliko oni prihvate našu ideju o njoj će se kasnije izjašnjavati Vlada - kaže za „Blic" Lidija Kotur, predstavnik za štampu Gradskog zavoda za zaštitu spomenika, i dodaje da je Beogradski sajam kao značajno kulturno dobro kategorisan kao spomenik kulture, o čijem će održavanju brinuti novi vlasnik.
O ideji da se zaštiti monumentalna građevina sa kupolom u okviru Beogradskog sajma ozbiljno se razmišlja od 2006. godine. Krajem prošle godine urađen je projekat o zaštiti, a poslednju reč daće Vlada. Osnovna želja inicijatora bila je da ovaj jedinstveni objekat zaštite od eventualne samovolje privatnika.
- U izgradnji Beogradskog sajma učestvovale su čuvene arhitekte i želimo da sačuvamo ono što su oni ostavili generacijama. Time ćemo obavezati buduće vlasnike Sajma da za svaku promenu u izgledu i nameni ovih hala najpre moraju da dobiju saglasnost države. Ovaj potez nema nikakve veze sa predstojećom privatizacijom niti na bilo koji način može da utiče na nju - ističe Đorđe Bobić, gradski arhitekta.
On dodaje da će, ukoliko se desi da do raspisivanja tendera za prodaju Sajma Vlada ne donese odluku o tome da li će ovu velelepnu građevinu staviti pod zaštitu države, svi potencijalni kupci biti obavešteni o proceduri koja je u toku i moraće da se suzdrže od planiranih izmena do usvajanja iste.
Raspisivanje tendera zakazano je za kraj ovog meseca, kada će se i znati uslovi za kupce. Za kupovinu ovog preduzeća za sada su zainteresovane tri velike firme: „Rimini fiera SPA" - treći po veličini sajam u Italiji, „Rid egzibišn" - sa sedištem u Londonu koji godišnje organizuje 460 sajamskih manifestacija u svetu i francuski „GL Event" - koji upravlja sa 25 sajamskih prostora i organizuje 120 sajamskih manifestacija, kao i nekoliko investicionih fondova. Njihovo interesovanje za Beogradski sajam počelo je prošle godine kada je i najavljena prodaja.
Tako je prošlog marta Lorenco Kanjoni predsednik „Rimini Feira SPA" izjavio da Sajam ima velike potencijale da postane lider u jugoistočnoj Evropi, ali da bi dobio novu ulogu mora da bude rekonstruisan i modernizovan za šta su potrebna velika ulaganja. Ukoliko bi, rekao je tada Kanjoni, „Rimini Feira" postala novi vlasnik Beogradskog sajma, od postojećih objekata zadržali bi samo Halu 1 koju bi rekonstruisali, dok bi preostale hale porušili i na njihovom mestu izgradili nove. Dva meseca ranije Matias Limbek direktor „Rid egzibišna" najavio je da će ukoliko oni kupe Sajam izgraditi 40.000 kvadrata modernog i funkcionalnog izložebnog prostora, dok bi postojeće hale zadržali kao pomoćni prostor koji bi pretvorili u magacine. U to vreme, međutim, niko nije pominjao mogućnost stavljanja Sajma pod zaštitu države.
- U razgovorima koje smo vodili vezano za privatizaciju Beogradskog sajma, svim zainteresovanim kupcima stavljeno je do znanja da Hala 1 predstavlja građevinsko i arhitektonsko obeležje Beograda, te da u svojim planovima obavezno o tome vode računa. Znači, mi smo već tada vodili računa o budućnosti ove hale. Tako da predlog da se ona i ostali objekti stave pod zaštitu države ne želim da komentarišem, neka svako radi svoj posao onako kako misli da treba. Moramo da razlučimo jeste da li nam je važnije da imamo Sajam koji tokom godine u Beogradu ge-neriše 25.000 radnih mesta i do-nosi mu prihod veći od 200 miliona evra ili da imamo spomenike koji su sami sebi funkcija - kaže za „Blic" Anđelko Trpković, direktor Beogradskog sajma.
Milan Kovačević: Negativan uticaj na kupce
Obzirom da predlog o stvaljanju ovih objekata pod zaštitu države tek treba staviti na razmatranje pred Vladu, a da se cela priča o ovom slučaju javno povela na svega 20 dana pred raspisvanje tendera, nameće se pitanje hoće li i koliko ovakva odluka uticati na smanjenje cene Beogradskog sajma.
- Nije razumno što se ovako radi pred prodaju Sajma jer se to može shvatiti kao da neko želi da zastraši kupce i odbije ih od kupovine ili da smanji njegovu vrednost. To će svakako negativno uticati na kupce, jer se još uvek ne zna da li će Sajam biti pod zaštitom. O tome odlučuje Zavod za zaštitu spomenika, a preko Vlade se ova odluka pretvara u Akt što je traljavo urađeno. Ovakva odluka trebala je biti donešena mnogo pre raspisivanja tendera, jer su stabilnost i sigurnost nešto što utiče na cenu - objašnjava Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.
Svedočanstvo prošlog veka
Kompleks Beogradskog sajma predstavlja svedočanstvo tehničkog, tehnološkog, naučnog i kreativnog uzleta društva krajem 50 - ih i početkom 60 - ih godina 20. veka. Izgrađen je prema projektu arhitekte Milana Panovića i inženjera Branka Žeželja i Milana Krstića, kao savremeno oblikovani urbanistički kompleks čiji je kompozicioni akcenat stavljen na tri izložbena paviljona pod kupolama, međusobno povezanih pasarelama. Osnovni zadatak koji je postavljen pred autorima bilo je uklapanje svih tehničkih elemenata u jednu harmoničnu arhitektonsku celinu. Primenom novih plastičnih mogućnosti armiranog betona formiran je niz ritmično raspoređenih kupola ograničenih velikim staklenim ogledalima na čijim površinama poigravaju blistavi refleksi predela dajući celom kompleksu utisak savremene monumentalnosti. Ovim rešenjem u kompoziciju Sajma uključena je i panorama Beograda, a celokupan prostor kompleksa vizuelno je uvećan.U trenutku izgradnje raspon kupole Hale 1 i sfernih ljuski kojima su pokrivene Hale 2 i 3 prevazilazio je sve do tada u svetu poznate primene ovakvih vrsta konstrukcija. Izgradnja kompleksa Beogradskog sajma trajala je od novembra 1954. do avgusta 1957. godine. Danas se Beogradski sajam prostire na 2.399,38 ari, raspolaže sa 14 hala površine 106.000 i ukupnim izložbenim prostorom od 40.000 kvadrata.
