Izvor: Politika, 22.Dec.2013, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šacina šajbna oštri pola veka

Aleksandar Liler iduće godine obeležiće pedeset godina bavljenja oštračkim zanatom

Desetine hiljada noževa, makaza, skalpela, satara, sekira, mesoreznica i drugih sečiva prošlo je kroz ruke Aleksandra Lilera. Popularni Šaca, kako zovu ovog sedamdesettrogodišnjeg Zemunca, i danas se bavi oštračkim zanatom. Znaju gasvimesari sa zemunske pijace, ugostitelji iz restorana duž Dunavskog keja, lovci, frizeri i druga klijentela iz komšiluka i šire.

Dočekuje nas >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u radionici ne većoj od desetak kvadrata, u kojoj već 28 godina na mehaničkoj napravi postavlja kamenove i šajbne – okrugle alate sa brusnom teksturom na površini. Kao da smo došli da „kupimo zanat”, Šaca počinje sa praktičnom nastavom:

– Evo, ovaj nož je loš. Na sečivu su se pojavili zupci, a i ne varniči kad ga stavim na kamen za oštrenje. E gle sad, provlačim ga kroz filcanu šajbnu za poliranje. Onda kroz još jednu, da izravnam zupce. Poslednja faza je krpena glancara koja služi za, kako ime kaže, završni sjaj. Sad je toliko naoštren da brije – zadovoljno se osmehuje dok blagim pokretom sečiva eksperimentalno struže dlake s ruke.

Iduće godine navršiće 50 godina bavljenja ovim poslom. Sve je počelo 1954. godine, u radionici zemunskog majstora oštračkog zanata, Nemca Ludviga Forstera.

– Napustio sam gimnaziju i postao šegrt u Forsterovoj radnji u Maršala Tita, današnjoj Glavnoj ulici. Zanat se tamo pekao tri godine. Uporedo sam išao u zanatsku školu „Nada Dimić” – priseća se ovaj britki majstor.

Radio je potom u radionici „Oštrica”, koja je za celu SFRJ brusila noževe, sekire, hirurške instrumente... Posle odslužene vojske, 1967. se seli u fabriku „Impa”, gde oštri uglavnom mesarske makaze. Zatim se zaposlio u privatnoj radnji u Njegoševoj.

– Plata mi je bila... pa kao sad hiljadu evra! Dešavalo se, pošto volim kafanu, da zaglavim u obližnjoj „Zoni Zamfirovoj”. Pa kad nestane novca, odem u radnju i uzmem iz kase pare, a od naredne plate vratim – priča Šaca.

U njegove „reference” spada i oštrenje hirurških instrumenata za Zemunsku bolnicu i pločastih noževa koji se koriste u štamparijama. Radionicu u kojoj je danas, otvorio je 1985. godine. Pregrmela je sankcije, inflaciju, bombardovanje, promene režima, tranziciju... Šaca kaže da je opstao i ostao zahvaljujući preporukama zadovoljnih mušterija, koji su glas o njemu širili od usta do usta.

– Problem je u podučavanju, jer danas obuka traje dva-tri meseca. A bez tri godine šegrtovanja nema zanata – zaključuje Šaca.

----------------------------------------------------

„Asistira” i hirurzima

U naročita svoja pregnuća, majstor Šaca ubraja oštrenje mesoreznice, jer njome se, kaže, poseče i onaj ko s njom radi, a kamoli oni što je oštre.

Pipava „rabota” je, ističe Šaca, oštrenje hirurških noževa. Zato ih obrađuje sa hirurškom pažnjom i preciznošću. Ponosan je što posle takve obrade nikada nije bilo reklamacija. Štaviše, trenutno oštri instrumente za hirurga koji ga je – operisao.

Mleko posle rada

Pravilo je da oštrači koriste masku dok su na radnom mestu. Šaca je mahom ne upotrebljava, ali zato ne skida kačket i naočare dok radi, pa je faktički zaštićen. Po obavljenom poslu, treba popiti pola litre mleka zbog prašine koja se udiše u toku rada.

D. Bukvić

objavljeno: 23.12.2013.

Nastavak na Politika...