Izvor: Politika, 02.Maj.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sačekuša u nikotinskoj izmaglici
Napravio sam sinu sačekušu. Sakrio se u predsoblju, iza čiviluka, natukao šešir, uvukao se u mantil, podigao kragnu. Čim uđe, raspištolji se, odvrne muziku i zapali cigaretu, zaskočiću ga iz skrovišta i rastrgnuti. Balavac, tek uvatio sedamnaestu, a već pućka! I folira me da se to po kući oseća babin „hercegovac”! Kao da sam ja naivčina od juče! Ja sam možda naivčina, ali od prekjuče! Baba nije povukla ljubinjsku škiju od raspada Juge. Mota samo nekog krupno narendanog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << švercovanog „crnogorca”! Ne zna sinak da sam s bakicom utanačio dogovor o „nenapadanju” – neširenju miomirisa belog luka i duvanskog dima po stanu. Isključivo purnja u gostima, u duetu s Milkicom, na njenoj terasi. U sredu su toliko furlale da je komšija Radojko pomislio da nešto gori pa ih odozgo ugasio šmrkom...
Dobro sam zakamufliran. Vidim se samo od čukljeva naniže. Oduvek sam imao dugačak mantil i kratke noge. Kombinacija kao stvorena za špijuna. Bio bih super inspektor za suzbijanje nikotinske izmaglice u službenim prostorijama, bolničkim menzama i hodnicima, po šalterima i lekarskim sobama u domovima zdravlja, nastavničkim kancelarijama u školama, pekarama, mesarama, buticima... Ne da bi pljuštale kazne. Pet hiljada pušaču, deset direktoru, a firmi pedeset. Napunio bih državni budžet po kratkom postupku. Ne bi više bilo kuknjave da nema love, a kriza bi bar nepušačima lakše pala. A to je tesna većina stanovništva. Bar oko nečeg da se okupi većina. Makar i tesna.
Purnja dakle nešto manje od polovine odraslih sugrađana. Svaki drugi zaposleni! Klinci na velikom odmoru! Ma nek purnjaju svi ako treba, al’ neće moj naslednik! Ne dam! Pod jedan, neće arčiti ionako nežno zdravlje i skraćivati svoj mladi život po sedam minuta svakom sledećom cigaretom. Mršav je toliko da imam utisak da će se prelomiti. Takvom kržlji samo fali „cigara u zubi”! Pod dva, neće trošiti teško zarađene pare. Moje teško zarađene pare! I tri: neće hraniti belosvetske osvajačke sile! Pa one su nam, uz svesrdnu pomoć domaće industrije, kao „uspavanom” društvu, i podmetnule nikotin i uz njega zavile još stotine štetnih sastojaka. Neznalicama i nepismenima se lakše uvaljuje roba koja razara zdravlje! Uostalom, upozorenje i stoji na svakoj paklici, ali šta vredi kad narod ne voli da čita. Možda bi trebalo umesto suvoparnih, opštih i nejasnih natpisa „Opasno po život” sročiti nešto u stihu. Na primer: „Puši, guši, puši, pa se sav osuši.” Ili: „Uvuci u jednjak, smazaće te rak.” I još: „Duni, čvrlji, žari, sve dok imaš nos...” Dobro, tu se ništa ne rimuje, ali zvuči alarmantno.
I, evo ga, otključava, otkida Stinga i opušta se... Ha! Oseća se i dimčuga! Izlećem iz zaklona i hvatam ga... ih... na delu! Vidi, vidi, doveo drugaricu!
– Pušite, a! Znao sam, znao, znao... Ubijate se mladi, kao Romeo i Julija, i pri tom potrošiste jadnu roditeljsku crkavicu. Da li vi znate, deco, da jedan ljubavni par – ako doživi „zlatnu svadbu” – za vreme pedesetogodišnjeg pušačko-bračnog staža „ispuši” ceo stan! I to dvosoban s parnim grejanjem u krugu „dvojke”! – morališem, a devojka me bledo gleda. Sin još bleđe. Raskomotili se.
– Ko ti je ovaj umantilisani? O kakvoj zlatnoj svadbi lik priča? Ne kapiram... – šapuće ona.
– Nemam pojma, neki manijak, javili na vestima da obično predveče prepada zaljubljene po kraju – puni joj on uvce slatkim lažima. Isti nekadašnji ja.
Nema opušaka. Nema ni pepeljare!
– Šta se to ovde oseća? Pevaj o poreklu dima! – njuškam.
– Indijski mirišljavi štapići, evo... Ajde, sad, ćale, nemoj više da nas smaraš, idi u bioskop, kupio sam ti kartu za „Fantoma”. Podseti se kako je nekad bilo kad si ti bio mlad. Dok budeš „vozio” po gradu „poršea”, nemoj da brineš, nisam propušio a, veruj mi, ni ne nameravam...
Sitnim koračićima odgeguckao sam u bioskop. Ne da sam se „navozao”, sve stotkom oko Slavije. Posle sam svratio na kafu u „Tajmaut”, u Čika Ljubinoj. Nisam mogao da verujem da je pušenje tu ukinuto, a da je lokal i pored toga dupke pun. Ima nade, pomislih – gazda nije bankrotirao. Nego, muči me, da li su i ostali gosti danas gledali „Fantoma”...
Darko Kalezić
[objavljeno: 03/05/2009]
