Izvor: Politika, 12.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa rancem na leđima u beli svet
Do skoro nesvakidašnja slika mladića ili devojke sa ogromnim rancem na leđima u šetnji beogradskim ulicama koji radoznalo posmatra okolinu postala je, u poslednjih godinu dana, uobičajena. Ti mladi ljudi zovu se bekpekeri i predstavljaju posebnu grupu svetskih avanturista, čija je filozofija jednostavna – treba spakovati torbu i otisnuti se u nepoznatu zemlju zarad upoznavanja novih ljudi i običaja.
I mladi u Beogradu, poput njihovih "kolega" iz Evrope i sveta, sve više se odlučuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na ovo korisno lutanje, a mesto okupljanja im je Udruženje bekpekera Srbije, koje postoji od 2002. godine. Za sada, mladići i devojke iz Beograda imaju dobru poznatu prepreku, za razliku od bekpekera iz sveta – dobijanje vize za putovanje.
Prema rečima Jelene Đukić, potpredsednice Udruženja bekpekera, u početku rada uglavnom su, upravo zbog toga, upućivali putnike na istraživanje Srbije, dok se u poslednje vreme mnogi odlučuju i na putovanje izvan granica naše zemlje.
– Trudimo se da ljudima koji dođu kod nas objasnimo ideju ovakvog putovanja dajući im korisne savete. Primera radi, kakve vreće za spavanje treba poneti, u zavisnosti od toga da li putuju leti ili zimi. Lepo je upoznati i svoju zemlju, a bekpekeri obično idu na Staru planinu. Što se inostranstva tiče, to je Ohridsko jezero, jer za Makedoniju nije potrebna viza – kaže Đukićeva.
A što se putovanja po Evropi i svetu tiče, mladi se najčešće odlučuju na odlazak u Amsterdam, jer je smeštaj u hostelima, kaže Đukićeva, prilično jevtin. Popularna stanica putnika sa rancem na leđima je i Tajland, za koji je, doduše, potrebno odvojiti veću svotu novca za avionsku kartu.
– Bekpekeri su uglavnom srednjoškolci koji imaju imaju dosta slobodnog vremena i mlađi studenti. S obzirom na to da, zbog specifičnog načina putovanja, mladi ne mogu da dobiju garantno pismo iz zemlje u koju žele da idu, najbolji način jeste da zakupe jevtin hostel, primera radi, u Holandiji. Obično se plaća 10 odsto od pune cene i to im je garancija kada odu po vizu u ambasadu. Drugi način je da dobiju vaučer za hotel, u nekoj od putničkih agencija – objašnjava Đukićeva.
Ona kaže da Udruženje nema zvanične podatke o tome koliko je stranaca sa rancima prošlo kroz Beograd, a njih dvadesetak je posetilo Udruženje u ovoj godini.
– Često im objašnjavamo da treba da se prijave policiji, ali njih obično mrzi, kažu da su tu samo dva dana i da nema potrebe. Mi smo ugostili momke i devojke iz Kanade, Australije, Finske, Španije, Italije i Nemačke, najviše u toku leta, kada ima i mnogo Engleza koji idu na "Egzit" – veli Đukićeva.
Filozofija bekpekera može se svesti i na stih iz pesme grupe "Partibrejkers" koji glasi "Najbolje se putuje kada putuješ sam". Ipak, lepo je i kada se ide u društvu, a za to služi sajt Udruženja bekpekera.
– Bekpeker može na sajtu da najavi putovanje i da zatraži saputnika. Postoji još jedan zanimljiv način da se putuje, a to je kada neko ko automobilom prolazi kroz Srbiju javi kada će biti kod nas. Recimo, objavi na našem sajtu da ide iz Italije u Rumuniju i da mu treba društvo. Oni se sretnu i otputuju, obično dele račun za benzin. Svi koji su na ovaj način putovali preneli su nam divna iskustva – tvrdi Đukićeva.
Udruženje bekpekera ima dobru saradnju sa "Hospitaliti klubom", srpski rečeno klubom gostoprimstva, koji takođe služi mladima iz Srbije za ono što, i dalje, država ne može da im pruži – jevtino i lepo putovanje i upoznavanje sa ljudima dobre volje. Druženje funkcioniše tako što, putem Interneta, mladi "na neviđeno" odlaze da nekoliko dana provedu u porodici u drugoj zemlji. U ovom slučaju, besplatni krevet i hrana su prednost.
Danil Maljoković, koordinator "Hospitaliti kluba" za Srbiju, do sada je, kako kaže, ugostio 25 članova iz svih delova sveta. I nije imao neprijatnosti, svi su bili ljubazni i druželjubivi, poštovali su, kaže on, naše običaje i kulturu. On je putovao u Mađarsku, Bugarsku, Tursku, Siriju, Liban i Egipat. Cilj je, kaže on, svima isti: upoznavanje drugačijeg načina života i sticanje prijatelja širom sveta. Ono što država često sa mukom pokušava putem diplomatskih kanala, ovi mladi ljudi, i pored viznih prepreka, izgleda, uspevaju sa lakoćom.
[objavljeno: ]
