Izvor: Politika, 31.Mar.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa otopljenjem stiže i stres
Ekipe Hitne pomoći juče pružale pomoć i starijim i mlađim sugrađanima
Na malaksalost, bolove u zglobovima i pospanost juče se lekarima u domovima zdravlja požalio veliki broj Beograđana, a usijali su se i telefoni Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć. Nagla promena temperature, atmosferskog pritiskai vlažnosti vazduhanegativno se odrazila i na hronične bolesnike, a dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine Doma zdravlja „Voždovac”, naglašava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da su najviše problema imali kardiovaskularni pacijenti i oboleli od reumatskih bolesti.
– Mnogo ljudi se javljalo i zbog problema sa infekcijama disajnih organa, ali i onih koji su imali tegobe zbog suvog kašlja – rekla je dr Dimitrijević.
Nagle promene vremena predstavljaju neku vrstu stresa za organizam, jer, kako objašnjavaju stručnjaci, građani još nisu pripremljeni za ovako toplo vreme. Smenjivanje toplog i hladnog „talasa” najviše smeta meteoropatama, kod kojih se javlja glavobolja, slabija koncentracija, razdražljivost i nesanica, a negativno utiče i na one pacijente koji imaju problema sa krvnim sudovima, nervnim sistemom i zglobovima. Nekim ljudima nije prijalo ni pomeranje sata unapred, zarad letnjeg računanja vremena, pa su lekarima objašnjavali da se loše osećaju zbog manje sna.
Dr Nada Macura, pi-ar Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć, kaže da su ekipe medicinara juče do 16 sati intervenisale 77 puta, a da je 31 poziv u pomoć stigao sa javnih mesta. Ona je apelovala na hronične bolesnike da zbog tegoba kao što je malaksalost, dijareja, povraćanje, išijas, ne pozivaju broj 94 koji je uvek na raspolaganju onima kojima je život ugrožen, već brojeve telefona 3615-008 i 3614-350 gde uvek mogu da dobiju savete lekara.
– Naše ekipe su intervenisale mnogo puta i zbog kolapsa građana, jer je nekima pozlilo na ulici i nakratko su izgubili svest. Sa tim problemima nisu se javljali samo stariji, već i mlađi ljudi, koji su skloni anemiji, drže dijete, ili su iscrpljeni zbog dugočasovnog učenja. Visoku temperaturu za ovo doba godine od 24 stepena većina ljudi je dočekala nepripremljeno, mnogi su neodgovarajuće obučeni izašli na ulicu. Neki su bili neaktivni cele zime, a krenuli su u tročasovne šetnje, umesto da u početku hodaju po pola sata, dok se organizam ne navikne, pa im je zbog toga posle bilo loše – dodala je dr Macura.
Naša sagovornica naglašava da se krvni sudovi kod kardiovaskularnih bolesnika i starijih osoba teško prilagođavaju promenama vremena, pa da je zbog toga važno da oni redovno uzimaju propisanu terapiju i kontrolišu pritisak. Važno je i da se ne boravi u zadimljenim i zagušljivim prostorijama, da se unosišto više tečnosti i hrane bogate vitaminima koja ne opterećuje organizam.Lekari preporučuju konzumiranje svežeg voća i povrća, izbegavanje stresnih situacija i svakodnevno bavljenje fizičkom aktivnošću.
A kako pobeći od stresa? To je već druga priča.
D. Davidov-Kesar
[objavljeno: 31/03/2009]
