Izvor: 24sata, 04.Sep.2014, 01:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sa njim mnogi slave rođendan

Kada je jednog januarskog jutra pre 17 godina iz Dunava izvukao prvog davljenika, Renato Grbić verovatno nije ni sanjao da će njegov bilans spasenih “skakača s Pančevca” narasti do 26! Najhumaniji alas u Beogradu zbog svojih spasavanja više puta je odlikovan, a jedna od onih koje je spasio već 10 godina u njegovom restoranu slavi svoj “drugi rođendan”.

HRABROST - Skoro da sam i zaboravio prvi slučaj spasavanja. Isplovili smo u ribarenje u blizini Pančevca, kada >> Pročitaj celu vest na sajtu 24sata << sam spazio čoveka u vodi. Zimska jakna mu se nadula od vode, a on je uporno pokušavao da zaroni glavu u Dunav. Rekao mi je da želi da umre i tek iz trećeg pokušaja sam uspeo da ga izvučem iz vode - priseća se Grbić.

Velika većina spasenih ima sličnu priču: psihički labilne, od porodice i društva odbačene osobe, kojima često fali i propisna medicinska pomoć, posežu za samoubistvom kao poslednjim izlazom. Međutim, naglašava Renato, svi oni, nakon što tresnu o površinu reke, odjednom žele da žive i da se bore: reka ih otrgne od samoubilačkih nagona.

Iako je zbog svakog od spasavanja bio presrećan, za jednu nesuđenu žrtvu je posebno vezan.

- Taj slučaj se desio pre otprilike 10 godina. Mlada devojka, tada stara 18 godina, krenula je s porodicom automobilom preko mosta na pregled na neuropsihijatriji. Iskoristila je kratki trenutak kada se vozilo zaustavilo, rekla samo "Mama, volim te", izašla napolje i bacila se preko ograde mosta. Reka je bila izrazito hladna, ali smo uspeli da je spasemo. Ona je danas udata žena i majka. Svake godine zajedno slavimo dan njenog spasavanja kao njen drugi rođendan. Ali o onome što se desilo - ne pričamo nikada - kaže Renato.

Zbog svojih podviga, dobijao je nagrade “Naj Beograđanin”, počasni pasoš, plakete za herojsko delo... Ipak, kako sam kaže, veća satisfakcija od spašenog života mu ne treba.

Tinejdžerka spasena u utorak došla da se zahvali

NEVERICA - Tinejdžerka iz Borče (15), koju je Renato spasao u utorak, istog dana je s majkom došla u restoran da mu se lično zahvali. “Jako me dirnula ta poseta. Ljudi se obično stide svojih postupaka i ne vole o tome da govore. Moja supruga i ja smo je pozvali da nam ponovo dođe u goste - prirasla nam je za srce”, kaže Renato.

Nastavak na 24sata...