Izvor: Blic, 12.Maj.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa „macama“ do avgusta
Plod topola, popularno nazvan „mace", iritiraće sluzokože Beograđana do kraja jula. Trenutno je period najvećeg oslobađanja „maca" i tim intenzitetom potrajaće do kraja maja. Treba znati da mace nisu alergen i da sluzokožu iritiraju samo fizički, a da je aktivnost polena topola, koji je jak alergen, okončana krajem marta.
- „Mace" mogu biti dosadne, ali alergični trenutno imaju zdravstvene probleme zbog jake aktivnosti polena breze i brojnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << trava. To što u nekom delu Beograda ima, na primer, dosta breza, ne znači da će taj kraj biti najugroženiji. To zavisi isključivo od vetrova i vremenskih prilika. Počela je i aktivnost polena korova, ali ne jakog intenziteta. Zbog svega toga obavezno je da alergični, u dogovoru sa lekarom, uzimaju terapiju i ovaj ozbiljni zdravstveni problem drže pod kontrolom - upozorava Mirjana Mitrović.koordinatorka programa za polen u Agenciji za zaštitu životne sredine, uz napomenu da su najugroženiji krajevi Zemun i Novi Beograd.
Alergolog u Gradskom zavodu za plućne bolesti dr Zorica Plavšić ističe da bez lekarske terapije alergija na polen veoma brzo može da se iz gornjih disajnih puteva spusti u bronhije i pluća i u 50 odsto slučajeva pretvara se u astmu, koja može da bude opasna po život.
- Alergolog može da prepiše lekove da bi za početak otklonio dosadne simptome kao što su svrab očiju i curenje nosa, ali to nije dovoljno da bi se pacijent definitivno oslobodio alergije na polen - objašnjava dr Plavšić i ističe da se naročito u velikim gradovima dramatično povećava broj onih koji pate od alergija, pri čemu su to često već odrasle osobe.
Glavni savet svim alergičnim pacijentima jeste da nakon povratka iz spoljašnje sredine operu kosu i odeću, a u nos ukapaju nekoliko kapi fiziološkog rastvora. Poželjno je držati zatvorene prozore u stanovima kad ima najviše polena u vazduhu i to u seoskim sredinama ujutru, a u gradskim uglavnom uveče.
Topole i „mace"
Veliki broj stabala crne, bele i evroameričke topole posađen je pedesetih godina prošlog veka, kad je grad trebalo što pre ozeleneti.
Drvoredi su posađeni uz obale Save i Dunava, naročito u Novom Beogradu, ali i u Pančevu, gde postoji plantaža topola. Brzo rastu i neke vrste ulaze u reproduktivnu fazu već nakon 20 godina. Tada sa ženskih stabala počinju da se oslobađaju „mace".
