Izvor: Kurir, 02.Nov.2010, 14:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SNOVI OD ŠEĆERNE PENE
Uključivanje dece s posebnim potrebama u rad redovnih vrtića još u početnoj fazi. Predubeđenja najveća prepreka
Svako dete je posebno, a svako posebno dete je dete!
Iako ova rečenica zvuči otrcano, roditelji dece s posebnim potrebama, vaspitači, učitelji, defektolozi i psiholozi iz iskustva znaju da ona pokazuje kakvo bi stanje trebalo da bude u društvu, ali ne i našu realnost.
Uključivanje dece s posebnim potrebama u vaspitno-obrazovni sistem >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << u okviru vrtića, koje je započelo početkom septembra, tek treba da pokaže da li i u kojoj meri sistem prati rad ljudi uključenih u ovaj projekat.
Reakcije i iskustva su različiti, od onih u kojima u vrtićima pri predškolskim grupama još uvek ne postoje adekvatni uslovi za decu s posebnim potrebama, do onih u kojima je ovaj problem prepoznat i pre nego što je država počela da promišlja na temu socijalizacije ove grupe dece.
U jednom vrtiću na Zvezdari majka dečaka koji ide na pripremnu nastavu iznenadila se kada je videla da devojčicu s posebnim potrebama u školici prati majka, a ne neko od stručnog kadra.
- Kada sam pitala vaspitačicu zbog čega majka svakog dana sedi sa detetom, objasnila mi je da vrtić nema osobu koja bi se bavila tom devojčicom, odnosno nema ni defektologa ni pedagoškog asistenta, te da zbog toga majka mora da provodi vreme u grupi s njom - začuđena je S. O., majka dvoje dece.
S druge strane, ima i onih iskustava roditelja koja dokazuju da su, u vremenu u kojem je društvo pokazalo da nije sposobno da prihvati različitost, deca i više nego spremna na to.
To je uočila i N. N., majka jedne devojčice koja ide u predškolsku grupu na opštini Palilula.
- Ove godine grupi se priključila devojčica koja ne vidi dobro. Mi roditelji objasnili smo svojoj deci da moraju da je paze i da budu nežni prema njoj. Ne znam za odnos vaspitača prema njoj, ali mene oduševljavaju klinci koji je baš paze, vode u toalet, peru s njom ruke, obuvaju je kada idu napolje - navodi mlada majka.
Upravo ovakva iskustva imaju vrtići koji su se kroz kreativne radionice posvetili ovom problemu. Jedan od njih je vrtić „Biseri", koji se nalazi u okviru PU „Čika Jova Zmaj" na Voždovcu.
Aleksandra Kranjc, koordinator ovog programa, ističe da deca među svojim vršnjacima napreduju mnogo brže.
- Imali smo slučaj dečaka koji je bio u razvojnoj grupi. Uključivanje u rad dece iz ostalih grupa dovelo je do toga da on danas ide zajedno sa svojim drugarima u prvi razred osnovne škole. Čak je i osnovna škola prepoznala problem, pa je celo odeljenje prvačića sastavljeno od grupe koja je pohađala školicu kod nas. Ta deca vode računa o dečaku. On je njihov drugar, o kome upravo oni vode najviše računa - navodi Kranjc.
Ovakvih primera je mnogo, kaže naša sagovornica, ali da bi deca odnosno njihovi roditelji prepoznali ovakav sistem kao nešto što je podsticajno i dobro, potrebno je mnogo angažovanja.
Aleksandra Medaković
Koprivica: Predrasude imaju samo roditelji
Snežana Koprivica, idejni tvorac programa po kome radi vrtić „Biseri", kaže da su njihova iskustva do sada u najmanju ruku dobra.
- Ono što je od suštinske važnosti jeste rad s roditeljima, jer deca, za razliku od odraslih, nemaju predrasude prema onima koji su različiti od njih. Zbog toga uključujemo odrasle koliko god je to moguće. To se pokazalo kao odlična praksa, jer rezultat toga jeste da u protekle tri godine imamo tri deteta koja su iz razvojne grupe prešla u grupu sa svojim vršnjacima - ističe Koprivica i dodaje da je njihov cilj da se, kroz tri različita ateljea, likovnog, glume i muzičkog, koji ovih dana treba da zažive, stvore uslovi za zajedničku igru svih mališana kako bi se kod vršnjaka stvorila em patija prema onima koji su različiti i kako bi se osnažila ličnost svakog deteta
