Izvor: Blic, 10.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruža pod šatorom
Između njiva suncokreta i kukuruza i Dunava, u auto kampu „Dunav", okupilo se stotinak levičara iz Evrope. U Školi demokratije, koja se održava već nekoliko dana i koja prvi put ove godine ima međunarodni karakter, učesnici se druže i nastoje, posebno oni iz bivših SFRJ republika, da se oslobode zabluda iz prošlosti.
- Na pomen socijalizma mnogima odmah kroz glavu prolaze SPS, JUL, Tito, Goli otok... To nema veze ni sa socijalizmom, ni sa socijaldemokratijom. Ovde su se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << okupili ljudi koji žele da se smanje nejednakosti među građanima, jer svako zaslužuje istu šansu - objašnjava Jovan Ličina, jedan od učesnika kampa i aktivista podmlatka Demokratse stranke.
Pod simbolom ruže u šaci, oko ideja, kako kažu, kapitalizma „oplemenjenog" pravom na bolovanje, godišnje odmore, penzije i, pre svega, dugo porodiljsko odsustvo, okupili su se mladići i devojke od 18 do 30 godina. Najviše kampera je iz bivših SFRJ republika, ali zbog gostiju iz zemalja u kojima vlada „truli" kapitalizam, i dvoje iz Albanije, službeni jezik je engleski. Neki ga govore sa mekim francuskim akcenatom, dok se kod drugih oseća germanska oštrina.
- Došla sam da se družim i da nešto naučim. Ovakvi skupovi su odlični, jer se na taj način lakše razbijaju međunacionalne predrasude - objašnjava Elma Ćurković, apsolvent sociologije iz Sarajeva.
U stilu „Nema odmora, dok traje obnova", organizatori učesnicima nisu ostavili mnogo slobodnog vremena. Plenarne diskusije u najvećem šatoru kao i dve radionice u manjim, počinju u 10 sati ujutro, a završavaju kasno uveče. U međuvremenu, „kamperi" imaju taman toliko slobodnog vremena da se malo osveže i da nešto pojedu. Pošto je, manje-više, sve u kamp dovela želja za druženjem, kad se završe predavanja ne idu na spavanje.
Iako ima mnogo oštrih ideoloških sukobljavanja, na kraju svakog dana se sve, kao na radnoj akciji, završi pesmom.
Dugi noćni razgovori
Slobodna nam je samo noć i provodimo je u dugim razgovorima. Najčešće su to političke debate na temu o kojoj smo tog dana slušali. Spavamo u proseku malo više od tri sata dnevno, tako da nije retkost da neko zaspi na predavanjima - pričaju svi uglas, upadajući u reč jedni drugima.
