Izvor: Politika, 11.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusi i Amerikanci teme u Skupštini grada
Nova zgrada ambasade SAD biće izgrađena na mestu bivšeg Maršalata na Topčideru uništenog 1999. godine u bombardovanju NATO, što je zvanično omogućeno jučerašnjom odlukom gradskih odbornika o izmeni Generalnog plana Beograda do 2021. godine. Prema rečima Đorđa Bobića, gradskog arhitekte, nova zgrada ambasade SAD biće izgrađena na uglu Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića i Ive Vojinovića u opštini Savski venac, a na osnovu sporazuma Vlade Srbije i ovlašćenih organa SAD. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
– Posle više analiza, konstatovano je da po urbanističkim uslovima, kao i posebnim zahtevima SAD, ova lokacija ispunjava kriterijume, pa je na osnovu toga sporazum napravljen, a grad Beograd dobio obavezu da pripremi plansku dokumentaciju da bi se ta lokacija mogla upotrebiti za tu namenu. Ova izmena Generalnog plana urađena je u saradnji s Ministarstvom odbrane, budući da je reč o zemljištu površine četiri i po hektara, koje bi trebalo da postane teritorija izdvojena iz poseda Republike Srbije. Dosad su se svi vojni objekti u Generalnom planu vodili kao "zelene javne površine", tako da ćemo preimenovanjem namene ove lokacije omogućiti izgradnju. Budući da se ova lokacija nalazi u okviru kulturno-istorijske celine Topčider, u izradi plana učestvovali su i stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i druge nadležne institucije, koje nisu imale primedbe – rekao je Bobić i dodao da će odlukom o izradi plana detaljne regulacije za Dedinje, osim ambasade SAD, biti definisane i regulacija niza stambenih zgrada do Železničke bolnice i prilazne saobraćajnice.
Na placu koji je za 15.000.000 evra prodat ambasadi SAD trenutno se nalaze objekti od oko 20.000 kvadratnih metara, pri čemu je planirano da buduća američka ambasada zauzima površinu oko 15.000 kvadrata.
Odbornici su većinom glasova usvojili ove predloge, a opozicioni odbornici su ocenili da je "krajnje neprimereno" da se zemljište od kulturno-istorijskog značaja za Srbiju "prodaje i ustupa zemlji koja ozbiljno preti da naruši integritet i suverenitet Srbije". Opozicija je zamerila da je Vojislav Koštunica, premijer Srbije, obavestio Savet bezbednosti "o pretnjama SAD-a o proglašenju nezavisnosti Kosmeta, ali ne i odborničku grupu Demokratske stranke Srbije u Skupštini".
Međutim, Andreja Mladenović, član Gradskog veća i šef odborničke grupe DSS-a, rekao je da je sporazum o lokaciji za ambasadu SAD mnogo ranije postignut i da ako opozicija ima primedbe na politiku naše zemlje da o tome govori u Skupštini Srbije, a ne grada Beograda.
Ipak, spoljnopolitički odnosi naše zemlje, prema svemu sudeći, bili su u sali na Trgu Nikole Pašića preča tema od brojnih urbanističkih i komunalnih odluka. Naime, Dragomir Karić, odbornik Pokreta "Snaga Srbije", najavio je gradskim odbornicima da će i zvanično tražiti da grad Beograd za svog počasnog građanina proglasi Vladimira Putina, predsednika Ruske Federacije, kao i da njegovo ime ponese jedna ulica u prestonici.
-----------------------------------------------------------
Usvojen rebalans budžeta grada
Ovogodišnja gradska kasa biće teža za bezmalo 4,5 milijardi dinara, zahvaljujući višku prihoda koje je grad ostvario uglavnom na osnovu naknade za uređivanje i zakup građevinskog zemljišta. Osim toga, rebalansom budžeta za 2007. godinu, koji su juče usvojili odbornici Skupštine grada, gradski čelnici su isplanirali i koliko će prestonica manje prihodovati zbog smanjenja poreza na prenos apsolutnih prava sa pet na 2,5 odsto.
Prema rečima Dušana Bajeca, člana Gradskog veća, zbog izmena Zakona o porezu na imovinu gradski budžet na osnovu ovih prihoda imaće manjak od oko 441.000.000 dinara.
– Prošlogodišnji suficit biće raspoređen tako da će za obnovu ulica i puteva biti utrošeno 1,9 milijardi dinara, dok će transferi opštinama biti povećani za 1,1 milijardu dinara i to se odnosi na opštinske programe za male projekte. Upravi za investicije, mahom za izgradnju neprofitnih stanova, namenjena je 1,1 milijarda dinara, "Beogradskim elektranama" 300.000.000 dinara, dok je za opremanje zdravstvenih ustanova namenjeno 100 miliona dinara – rekao je Bajec i dodao da su ovim rebalansom dodata i sredstva u tekuću rezervu budžeta u iznosu od oko 1,7 milijardi dinara i to za kapitalne investicije Beograda.
Protiv ove odluke glasali su odbornici Srpske radikalne stranke i Socijalističke partije Srbije, uz obrazloženje da se novac iz gradskog budžeta troši nenamenski, odnosno da se neke ulice u Beogradu asfaltiraju više puta i nekvalitetno.
Ove tvrdnje opozicionih odbornika Radmila Hrustanović, zamenica gradonačelnika, odbacila je uz objašnjenje da je poslednjih nekoliko godina urađeno mnogo i kvalitetno na poboljšanju infrastrukture grada. Prema njenim rečima, gradske vlasti su proteklih godina dokazale da umeju da prepoznaju prioritete, te da su sredstva iz budžeta uvek strogo namenski korišćena.
– Uvek se trudimo da budžet kojim raspolažemo pravilno raspoređujemo. Dokaz za to jesu i radovi u dve trećine beogradskih škola, zatim ulaganja u predškolske ustanove, a odskora i u zdravstvene ustanove. Primera radi, pre tri godine izgrađena je prva škola posle 17 godina i prvo obdanište posle 15 godina. U odnosu na 2000. godinu, kada je asfaltirano svega 35 ulica, planom za ovu godinu predviđeno je obnavljanje čak 750 saobraćajnica u gradu, od čega je veći broj ulica u prigradskim naseljima – rekla je Hrustanovićeva i dodala da zbog toga nije tačno da gradske vlasti ulažu samo u centar grada, jer će ove godine oko 400 ulica na periferiji prvi put dobiti asfalt.
-----------------------------------------------------------
Više socijalnih stanova
Umesto za 93, materijalno najugroženiji u prestonici imaće priliku da na već raspisanom konkursu za zakup takozvanih opštinskih stanova konkurišu za 174 stana. Gradski odbornici juče su odobrili taj zahtev gradskih vlasti, a promenjena je i Odluka o 2.000 socijalno neprofitnih stanova, kojom je ona prilagođena odlukama Ustavnog suda, Pravilnikom Vlade Srbije o dodeli stanova, promenama Porodičnog zakona. Osim toga, prema rečima Gorice Mojović, pomoćnika gradonačelnika, ovim promenama omogućeno je i da na konkursu za prodaju neprofitnih stanova mogu da konkurišu i invalidi, koji nemaju stalno zaposlenje, ali im visina invalidnine omogućava da budu kreditno sposobni.
-----------------------------------------------------------
Pripreme za izgradnju mosta na Adi
Ukoliko sve bude išlo po planu, do kraja godine bi trebalo da počnu radovi na prilaznim saobraćajnicama budućeg mosta na Adi Ciganliji, najavio je juče Đorđe Bobić, gradski arhitekta. Plan detaljne regulacije za prvu fazu deonice unutrašnjeg magistralnog poluprstena, koji obuhvata i budući most, usvojili su juče gradski odbornici, kao i još pet značajnih planova detaljne regulacije.
Prema Bobićevim rečima, plan detaljne regulacije za saobraćajni potes UMP-a od saobraćajnice T6 do Pančevačkog mosta predstavlja jedinstven plan za koji je donet program.
- Ovaj plan se realizuje i usvaja u fazama, a ovo je odluka o deonici koja se pruža od Ulice Tošin bunar do saobraćajnog čvora Autokomande, dužine 7.157 metara, uz još hiljadu metara rekonstrukcije Paštrovićeve ulice i oko 750 metara Požeške.
U okviru tog plana čija je površina oko 75 hektara postoji most preko Ade, dužine 927 metara, i tunel ispod Dedinja, dužine 2.172 metra. Glavni cilj ovog plana je rasterećenje centra Beograda iz pravca Čukarice i Rakovice odakle građani, da bi doputovali ka Voždovcu, Zvezdari ili Novom Beogradu, prolaze kroz centar grada - rekao je gradski arhitekta i dodao da ovaj posao finansira Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju.
Prema njegovim rečima, nije reč o paralelnoj izgradnji dve velike saobraćajnice, jer je obilaznica oko Beograda republička ingerencija i predstavlja deo međunarodnog autoputa, a unutrašnji magistralni poluprsten je gradska magistrala koja ima zadatak da saobraćaj izvede iz centra.
Na jučerašnjoj sednici usvojen je i regulacioni plan za ceo potes Kosančićevog venca, potom detaljni plan za Bulevar kralja Aleksandra u delu koji se odnosi na buduću rekonstrukciju pijace Đeram, kao i planovi za prostornu celinu područja Autokomande, saobraćajnog pravca Ulice Maksima Gorkog, od Kalenić pijace do Ustaničke ulice, i naselja Ostružnica.
- Cilj plana za Kosančićev venac je da sačuvamo ambijentalnu celinu, obezbedimo arheološko nalazište, sačuvamo istorijski izgled Varoš grada u šancu, ali i da ovaj prostor uskladimo sa modernim potrebama grada. To se, pre svega, odnosi na obalu, uređenje Karađorđeve ulice i padine, koju je neophodno obezbediti, jer je potencijalno klizište - rekao je Bobić.
Prema njegovim rečima, planom detaljne regulacije Autokomande predviđena je izgradnja novih 240.000 kvadrata stambenog i poslovnog prostora, ali će izgled tih objekata biti određen na javnim konkursima. Novim planom za Ulicu Maksima Gorkog omogućeno je proširenje ove saobraćajnice na po dve trake u svakom smeru, dok plan za Bulevar kralja Aleksandra predviđa izgradnju još oko 120.000 kvadrata stambenog prostora.
- Cilj plana za naselje Ostružnica je da se ovo delom nelegalno naselje uredi tako da dobije svu infrastrukturu, kao i dečju ustanovu i dom zdravlja. Osim toga, nekoliko hektara na ovoj lokaciji iskoristićemo da rešimo problem žitelja naselja Umka gde je jedno od najvećih klizišta - rekao je Bobić.
Gradski odbornici doneli su juče i odluke o izradi nekoliko planova detaljne regulacije i to za laki šinski metro na potesu od Trga Nikole Pašića do Tvorničke ulice, blok ulica u opštini Čukarica, naselju "Plavi horizonti" u opštini Zemun, potom za Borsku ulicu i lokaciju "Zidine" u opštini Surčin.
[objavljeno: ]
