Izvor: Politika, 31.Maj.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rumunija nije zabit
Zbog bolje plate i humanijih uslova rada, mladi i obrazovani žitelji prestonice rado odlaze na rad u zemlju naših istočnih suseda. – Poraslo interesovanje i za turističke posete
„Bukurešt je duplo veći od Beograda i nudi za svakog ponešto. Muzeji, predstave, alternativni sadržaji, fensi kafići, obilje parkova i jezeraca čine ga raznovrsnim. Na mnogim mestima niču novi poslovni objekti i tržni centri, pa se grad ubrzano razvija”, priča svoja iskustva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mlada Beograđanka, zaposlena u rumunskoj prestonici. Kada je pre godinu dana dobila ponudu da posle studija započne karijeru u Bukureštu, čim je diplomirala na Elektrotehničkom fakultetu, spakovala je kofere i uputila se na istok.
Radi u struci, u balkanskom predstavništvu jedne velike međunarodne kompanije u prestonici Rumunije. Na radnom mestu sreće još nekoliko ljudi iz Srbije, ali i Bosne, Bugarske, Makedonije, čak i izTurske. Na poslu, od starta je uključena u rad na značajnim projektima i ističe to što se vodi računa o zaštiti na radu i drugim aspektima. „Osećaš da neko ulaže u tebe”, zaključuje.
Zahvaljujući „lou-kost” avionskim letovima, koji kod nas još ne postoje, ali i činjenici da joj je plata osetno veća nego kod njenih kolega u Srbiji, naša sagovornica će moći iz Bukurešta lagodno da putuje po svetu.
To što je „hrana kod nas ipak bolja nego tamo”, mala je žrtva za nju, jer će „za samo dve godine rada u Rumuniji steći iskustvo za koje bi joj u Srbiji trebalo pet godina”.
Sudeći po njenom primeru,višegodišnji odliv mozgova iz Srbije proširio se i na zemlju o kojoj vremešni pričaju kao o „zabiti s one strane gvozdene zavese”. Upućeni tvrde da je mogući razlog za to činjenica da su devedesetih, kada je u Srbiji bilo nestabilno, bogate kompanije svoje balkanske podružnice otvarale u Rumuniji i Bugarskoj a sada „love” talentovane ljude van granica tih zemalja. Tako je sugrađanin Vladimir Voko, iako još nesvršeni student Filološkog fakulteta, proveo ukupno oko dva meseca u ovoj crnomorskoj državi, radeći posao u oblasti telekomunikacija za jednu nemačku firmu.
– Radio sam i do 12 sati dnevno. Novac koji sam dobijao veći je nego što bih imao u Srbiji, mada, za toliki trud, moglo je i bolje. Nisam baš stigao da se provodim, ali moj je utisak da je Bukurešt, u odnosu na ostatak zemlje, država za sebe. Nije, doduše, preterano bolji od Beograda, osim što po ulicama ima više novih automobila. Van prestonice, putevi su dosta loši, sa puno rupa, čak i u gradovima – prepričava Voko.
I njemu su na poslu društvo pravili vršnjaci iz Beograda, ali i Kragujevca, Zaječara, Valjeva, mahom diplomci ETF-a. Vladimir ne isključuje mogućnost ponovnog odlaska ako dobije ponudu.
U poslednjih nekoliko godina, Beograđani rado u Rumuniju odlaze i kao turisti. Zamkovi Transilvanije, skijanje u Sinaji u podnožju Karpata, krstarenje deltom Dunava, vinski podrumi u Temišvaru i Aradu – mestima od značaja i za srpsku istoriju – glavni su aduti ove zemlje, kažu u agencijama. Dejan Katić iz „Unidea travela” smatra da putnike namernike najviše privlače povoljne cene, a da su autobusi najpuniji u aprilu, maju i s jeseni.
– To su uglavnom ture od po nekoliko dana, za koje je interesovanje poraslo u poslednje dve ili tri godine. Među turistima ima ljudi raznih godišta, od mlađih do starijih, a prosečna tura košta od 200 do 250 evra – objašnjava Katić.
Naš sagovornik dodaje da su cene i u turističkim mestima na nivou beogradskih, a da je pribavljanje vize preko agencija „lakše nego za Kubu”.
– Viza se vadi samo na osnovu podataka iz pasoša putnika, a proces izdavanja traje obično od sedam do deset dana. Koliko znam, za pojedinačne vize čeka se od tri do pet dana u proseku – objašnjava Katić, dodajući da među zainteresovanima ima najviše Beograđana, a zatim i Novosađana.
-----------------------------------------------------------
Noć veštica u Drakulinom dvorcu
U Novom Sadu već 11 godina postoji turistička agencija „Karpati”, na čijem sajtu piše da je „specijalizovana za putovanja u Rumuniju”. Iako su u poslednje vreme proširili delokrug na zemlje kao što su Poljska i Rusija, zemlja grofa Drakule ostala je njihova primarna delatnost.
– Kada smo počinjali, Rumunija je u turističkom smislu bila velika nepoznanica. Ali, pre oko pet godina ljudi su počeli da se intenzivnije interesuju. Turista ima iz cele Srbije, ali putuju i Slovenci, Makedonci, Hrvati... Ove godine, samo za uskršnje i prvomajske praznike, put Rumunije je krenulo 18 autobusa – ističe Lia Stanković, direktorka „Karpata”, dodajući kako turiste veoma privlači proslava Noći veštica u zamku grofa Drakule, uz „iznenađenje u ponoć, koje ih podseća da se nalaze u Transilvaniji”.
Dimitrije Bukvić
[objavljeno: 31/05/2009]
