Izvor: Politika, 30.Maj.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rudnik na Avali čeka posetioce
Otvaranje nekadašnjeg nalazišta olova, cinka i srebra „Crveni breg” zavisi od toga kada će donje okno biti osposobljeno i povezano sa već pripremljenim gornjim horizontom
Da li će nekadašnji avalski rudnik „Crveni breg”, čija su okna zatvorena još 1953. godine, u toku ove jeseni postati jedna od najzanimljivijih turističkih atrakcija u prestonici zavisi isključivo od finansijskih sredstava. Dobra volja Nebojše Vidanovića, profesora Rudarsko-geološkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << fakultetakoji je i upravnik starog rudnika „Crveni breg”, i nadležnih iz opštine Voždovac svakako nije sporna. Za nastavak radova i obezbeđivanje potrebne opreme za nekadašnje nalazište smešteno na samo dvadesetak kilometara od Terazija potrebno je, međutim, otprilike još 20.000 evra.
– Nedavno smo zakucali na vrata ministarstavaživotne sredine i prostornog planiranja i kulture, kao i kod nadležnih iz Nacionalnog investicionog plana, traživši pomoć od 20.000 evra. U slučaju da dobijemo ovaj novac, osposobljavanje starog nalazišta olova i cinka biće ubrzano. Verujem da će ozbiljniji rad početi najkasnije za mesec dana – uverava profesor Vidanović.
Nekoliko od ukupno sedam horizonata koliko ih ima u rudniku raščišćeno je još pre dve godine kada je inače bilo najavljeno otvaranje nove turističke tačke na mapi grada. Iako u opštini Voždovac kažu da je gornje okno otvoreno i obezbeđeno od daljeg urušavanja, upravnik starog rudnika podno Avale napominje da su minule kiše dokusurile veći deo gornjeg potkopa. Naš sagovornik podseća da su od opštinskih vlasti zatražili obezbeđivanje nekoliko stotina metara puta od ripanjskog druma do rudnika.
– Ove godine počeće asfaltiranje dela puta do nekadašnjeg donjeg nalazišta ruda u dužini od 500 metara i čim putari budu završili taj posao u naselju Ripanj biće otvorena prava geološka atrakcija. Put koji vodi do gornjeg okna već je presvučen makadamom. Od toga kada će i donje okno rudnika biti osposobljeno i povezano sa gornjim zavisi otvaranje nekadašnjeg rudnika za turističke posete – objašnjava Goran Lukačević, predsednik privremenog organa Voždovca. Za dosadašnje radove iz kase ove opštine izdvojeno je oko 15.000 evra.
Do sada su, kako kaže profesor Vidanović, ekipe rudara osposobile oko 300 metara tunela na trećem nivou. Ova jama je u potpunosti osvetljena još prošle godine, tako da prilikom obilaska nije potrebno da posetioci nose priručne lampe.
Jedan od zadataka minule godine bio je i raščišćavanje ruševina u produžetku pomenutog horizonta. Stručnjaci su već saznali koliko je tunelskog puta na drugom horizontu, od ukupno 1.300 metara, prohodno. Rudarske čete nalazišta „Jasenovac” iz Krepoljina pretabanale su gornji horizont koji je, kako su izvestili, apsolutno bezbedan.
– Ulaz na nivou koji se nalazi na oko 40 metara očišćen je iznad donjeg horizonta. Ovaj deo puta je suv i biće veoma interesantan posetiocima za obilazak – uverava upravnik „Crvenog brega”.
Kada ceo posao bude završen, podno Avale u naselju Ripanj biće otvoren i prvi muzej rudarstva. Hodnicima dugim oko tri kilometra biće organizovanejednoipočasovne pešačke ture pod zemljom, a u istom trenutku unutar tesnaca moći će da boravi najviše petnaest osoba. Vodiči će biti angažovani iz redova Rudarsko-geološkog fakulteta. U staru upravnu zgradu rudnika, najavljuje profesor Vidanović, biće useljeni muzejski eksponati na čijem sakupljanju se već uveliko radi.
Osim organizovanih tura pod zemljom, posetioce očekuje i izložba eksponata kao svedočanstava o istoriji rudarstva. Kada u potpunosti bude popravljen krov na staroj upravnoj zgradi u čijem je dosadašnjem osposobljavanju učestvovala i voždovačka opština, u nju će biti useljen muzej rudarstva. Vidanović kaže da će ova kuća biti podeljena na nekoliko celina.
– U spoljašnjem delu kompleksa posetioci će moći da vide lokomotive, vagonete, lopate i druge mašine i alatke koje su nekada korišćene za transport dragocene rude. U drugom delu muzeja bićesmeštena arhiva, stare knjige, karte, mape i projekti, dok će treću celinu činiti eksponati poput rudarskih lampi, zatim zbirke čekića i mernih instrumenata karakterističnih za ovu delatnost – otkriva profesor.
Naš sagovornik navodi da je do sada počeo da sakuplja minerološku zbirku, čiji se jedan deo nalazi na fakultetu.
Rudnik podno Avale inače se sastoji iz sedam nivoa, od kojih su četiri poplavljena. Unutar nalazišta temperatura ne prelazi 15. podeljak Celzijusove skale. Iz „Crvenog brega” svojevremeno su vađeni olovo i cink, a uz njih i srebro, kao i zlato, doduše samo u tragovima. Ovo je rudnik takozvanog žičanog tipa jer su, objašnjavaju poznavaoci istorije ovog nalazišta, rudari kopali rudu tako što su pratili rudonosnu žicu i pravac njenog prostiranja. U njemu i dalje postoje tragovi rudarenja još iz rimskog doba. Na unutarnjim zidovima formiraju se pećinski ukrasi – stalaktiti. Sa druge strane Avale je zatvoren i rudnik žive „Šuplja stena”.
Marija Brakočević
[objavljeno: 30/05/2009]
