Izvor: Večernje novosti, 06.Feb.2015, 12:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Roker u odeždi romantika

JEDINI umetnik u našoj zemlji koji je istovremeno član Udruženja kompozitora i Udruženja književnika je Zoran Dašić Daša, lider muzičke gupe "Legende". Pa ipak, počevši svoju pripovest za "Beogradske priče" ovaj stvaralac kaže kako mu je velika čast da je član društva u kojem su nekada bili Mika Antić, Meša Selimović i Ivo Andrić, ali mu skromnost nalaže da sebe, u toj bratiji doživljava "samo kao batlera ili baštovana". - Jednom, kada se vidimo "tamo gore", biću veoma ponosan >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << što mi je dozvoljeno da budem deo te ekipe - skromno kaže Daša i uvodi nas u beogradski vremeplov svog doba... Tradicija je temelj Tradicija je duboko ukorenjena u dušu našeg sagovornika, pa sa ponosom kaže kako mu je deda Petar bio kraljev oficir, a Daša je lider "Legendi" koje stvaraju pravi očaj žutoj štampi, jer su svi uredni, dobronamerni i porodični ljudi, koji ne ostavljaju baš nikakav prostor lovcima na tračeve. - Postoji jedan CD koji sam svojevremeno objavio, ali nije baš naišao na značajan odjek kod publike - otvara dušu Daša. - Na njemu smo snimili moje stihove, koje je, uz pratnju klasične muzike izgovorio Milan Šević. Zvao se "Iz srca rokera sa srcem tamburaša". To je možda značajan deo moje životne priče. A ona se, s početaka razvijala, na beogradskim igrankama. Još kao petnaestogodišnji gimnazijalac Daša je svirao na ovim romantičnim susretima. KNjIŽEVNOST I KNjIGE U SEĆANjU Zorana Dašića posebno ostaje Skadarlija osamdesetih godina. - To je bio centar kulturnog sveta ovog grada. Sve je bilo prepuno mladih. Cvetao je jedan paralelan život, ispred Kuće Đure Jakšića svake večeri neko je recitovao poeziju. Svi smo stajali opčinjeni. Mi smo u gimnaziji razmenjivali pesme, divili se Jesenjinu, Lorki, Edgaru Alanu Pou... Znali smo sigurno po stotinak pesama napamet. Današnji klinci ne znaju za pravu poeziju. - Tada nije bilo diskoteka, već je sve počivalo na živim svirkama. Elitno mesto bio je Dom omladine, gde su svirale "Siluete", "Džentlmeni" i "Crni biseri". Kao mlad sam uleteo u "Siluete" sa Zoranom Miščevićem svirajući gitaru, a onda su događaji počeli da se "odmotavaju": osamdesetih sam svirao u grupi "Šamar", na "Bum festivalu" odabran sam u kategoriju rok majstora... Sećam se, 1979. svirao sam sa Džindžerom iz današnje "Riblje čorbe" u grupi "Opus" i bili smo predgrupa "Bijelom dugmetu" na legendarnom koncertu na stadionu JNA. Kultne igranke tih decenija odigravale su se u KST, na "Mašincu"... Daša se seća kako muškarci nisu mogli da uđu na takvo mesto bez sakoa, pa su ih često pozajmljivali. - Tada se pojavljuje novi talas, i SKC postaje njegovo "leglo". Počinju sa nastupima "Šarlo akrobata", "Ekatarina Velika", "Disciplina kičme"... Tada sam snimio najekscentričniju ploču u svojoj karijeri - "Doktor Spira i ljudska bića". Neverovatno je, gledajući sa ove distance, da je bubnjar "Legendi" Željko Vasić takođe bio u toj grupi, dok je istovremeno bio i angažovan u Pozorištu na Terazijama, kao akademski muzičar. Bas je svirao Steva Milinković, koji je danas profesor i vrhunski stručnjak za kompjutere i kibernetiku. Istovremeno, u grupi je bio i legendarni Enco Lesić, poznat i po tome što je bio muzičar "Indeksa". Na kraju tog dela karijere, Dašić odlazi u "Riblju čorbu", 1984. godine."Beg" iz "Čorbe" - Da sam ostao sa njima, nikad ne bih napravio "Legende". Nemoguće je pisati poeziju pored Bore Đorđevića. On je sjajan. Mi smo postali veliki prijatelji, a potom i kumovi. On mi je krstio i decu i "Legende". Ali, tada se desio jedan čudnovat period u mom životu. Možda sam se zasitio rokenrola, ali još važnije je bilo što sam čuo kako sjajno zvuči grupa "S vremena na vreme" i kako tambura može lepo da odjekne u popularnoj muzici. Tada sam počeo da razmišljam u "etno fazonu". Narodnjake nikada nisam voleo, ali sam rešio da potražim alternativu svemu tome. Putanja me je navela na pola puta između nasleđa i onog što je moderno. Dašić iskreno priznaje da nije planirao da se okuša kao tekstopisac, jer, "ko mnogo knjiga pročita, ne veruje da sme da piše i da se ogleda u prostoru u kojem već postoje velikani". - Pa ipak, Bora Đorđević nas je pritisnuo i napisao prvi album, čak ga je i finansirao. U tom trenutku je imao neku pauzu za "Ribljom čorbom" i napravio je kafansku alternativu. Kada je došlo vreme za drugu ploču, on je bio zauzet i morao sam da pišem ja. Tako je sve počelo. Bora je samo čuo album i rekao glasno: "Teraj dalje".Ostalo su "legende" Pesme ovog sastava nastaju tako što Daša "upadne u vremeplov" i oseti, kako kaže, neke mirise iz detinjstva. Na prozoru komšijske kuće bio je uključen radio, dok je bio petogodišnjak, i onda su mu se neki taktovi urezali u pamćenje.ZBIRKA DANAS je san svakog Srbina da napiše knjigu. U šali naš sagovornik podseća kako su nekada postojali vikend romani, lagano štivo kroz koje čitalac "protrči" i zaboravi ga na plaži. - Sada je sve spakovano u takvu formu, jedino su korice nešto tvrđe. Za sebe ne kažem da sam napisao knjigu. Istina, imam zbirku pesama, ali nikada nisam bio pretenciozan. - Proradio je neki genotip koji je odjekivao u sedmo-osminskom taktu i tako sam prepoznao samog sebe. Sve je, verovatno, kulminiralo kada smo gostovali u SAD, posle požara koji je zadesio manastir Hilandar. Na dobrotvornom koncertu u Klivlendu, u zgradi njihove filharmonije nalazilo se 30 kongresmena i senatora te države. Prišao mi je naš zemljak, Džordž Vojinović i rekao kako nismo ni svesni koliko smo učinili za Srbiju. Još mi u srcu odjekuju četiri bisa sa tog koncerta. MAGIJA BINE - KADA muzičar jednom stane na binu i doživi magiju komunikacije sa publikom - to je doživotno - kaže Daša. - Posle tog iskustva muzičar više nikada ne može da se vrati "u fioku". To je nemoguće. Naš "neobični Beograđanin" kaže kako poznaje mnoge advokate, inženjere i druge ljude koji su muziku posle zamenili nekom drugom profesijom. - Postali su cenjeni i uvaženi u svojim branšama, ali tačno vidim kako se pre koncerta motaju oko zvučnika, gledaju razglas, tipove gitara... Sve znaju bolje nego ja. Opčinjeni su i dalje, na isti način...Kum nije "Dugme" - kum je Bora Čorba

Nastavak na Večernje novosti...