Izvor: Politika, 17.Maj.2009, 02:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Roje se hotelske zvezdice

Eventualni gosti glavnog grada za sada mogu da računaju na 4.090 soba, ili 6.194 ležaja. – Najviše objekata ovenčano srednjom kategorijom. – Smeštaj sve bolji nedostaje jeste odgovarajući hotel ekonomske klase

Od 51 hotela u Beogradu, njih pet – „Hajat ridžensi”, „Aleksandar Palas”, „Zlatnik” u Zemunu, „Kontinental Beograd” i „Prezident” u Kovilovu – mogu da se podiči sa pet zvezdica. Dva hotela >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – „Zira” i „Mister prezident” – su u procesu kategorizacije za dobijanje ranga od četiri zvezdice, dok je 45 objekata u kojima najčešće odsedaju turisti već kategorisano. Prestonica će, prema najavama vlasnika, do kraja godine biti bogatija za još dva luksuzna zdanja – „Metropol Palas” i „Splendid”. Ulepšavanje „Jugoslavije” i hotela „Putnik” je u toku i kad budu dobili novi sjaj i otvorili svoja vrata, na listi gradskih hotela većina njih biće visoke i srednje kategorije. U prestonici, dakle, za sada ima i 12 zdanja sa četiri zvezdice, dok ih je najviše, 26, sa tri, a postoji i osam koji pripadaju drugoj kategoriji. Hotela sa jednom zvezdicom već izvesno vreme nema. Kada se broj ovih objekata prevede na jezik soba i kreveta dobija se podatak da eventualni gosti glavnog grada mogu da računaju na 4.090 soba, ili 6.194 ležaja.

Prema statističkim podacima kojima raspolaže Turistička organizacija Beograda, u odnosu na mart minule godine broj turističkih poseta povećao se za 12 odsto. Stranim turistima su najinteresantniji bili hoteli sa četiri zvezdice. Ukus domaćih gostiju nešto je skromniji, tako da su uglavnom birali hotele koji broje tri zvezdice.

Prema mišljenju Tomasa Pavlovića, generalnog direktora hotela „Holidej in”, i predsednika Organizacije za unapređenje hotelijerstva i gastronomije Srbije, pre svega potrebno je uspostaviti odgovarajuće standarde.

– Broj hotela u Beogradu je dovoljan, ali dosta kapaciteta ne ispunjava savremene standarde. Postojeća kategorizacija datira još iz 1994. godine i uveliko je prevaziđena. Ne postoji definicaja Interneta, a pažnja se posvećuje pomoćnim prostorijama, što je apsolutno nebitno za gosta – objašnjava Pavlović.

Pravila o kategorizaciji su jasna i striktna, ali se uglavnom odnose na širinu hodnika, broj kvadrata i protivpožarne izlaze, a ne na opremljenost i kvalitet. U prestonici se javlja potpuno nov fenomen –van strogog centra se grade hoteli, a njihove gazde uopšte ne žele da ih kategorišu.

Ono što prestonici zaista nedostaje jeste odgovarajući hotel ekonomske klase. Pod njim se podrazumeva da se gostu, po pravilu poslovnom čoveku, ne naplaćuju usluge koje ne koristi. To znači da ovakvi objekti ne pružaju usluge rum-servisa, restorana, u sobama nema mini-bara, dok ugostitelji u potpunosti prate potrebe gosta koji je u prestonicu došao zbog posla.

– Ukoliko bi postojeći kapaciteti bili kvalitetno standardizovani, onda bi glavnom gradu nedostajalo svega nekoliko hotela. Ovaj posao je mnogo bolje obavljen u zemljama regiona, kao recimo u Zagrebu koji je dosta manji od naše prestonice – ocenjuje Tomas Pavlović, dodajući da je stručni kadar bitan problem ovdašnjeg hotelijerstva. Da bi personal bio sposoban da odgovori svetskim zahtevima i standardima, veli Pavlović, neophodna je obuka koju će sprovesti stručnjaci iz inostranstva.

U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja ističu da na svetskom turističkom tržištu ne postoje jedinstveni standardi kvaliteta uređenja, opreme i usluga u smeštajnim objektima, pa ih svaka zemlja propisuje u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. Redovne kontrole ugostiteljskih objekata za smeštaj koje se odnose na ispunjavanje propisanih uslova obavljaju se dva puta godišnje, ističu u ovom ministarstvu, dok se kontrole naplate i uplate boravišne takse obavljaju na svaka tri meseca.

Kako kaže Stojan Arizanović, pomoćnik ministra ekonomije, standardi kvaliteta usluga u oblasti ugostiteljstva koji su kod nas propisani, u najvećoj meri su usaglašeni sa standardima zemalja EU.

– Do kraja aprila dežurna služba turističke inspekcije u Beogradu primila je ukupno 152 prijave nezadovoljnih građana, korisnika ugostiteljskih usluga. Prijave se uglavnom odnose na nepravilnosti u vezi sa ishranom i pićem, ali i na bespravni rad, neizdavanje računa i slično, kao i na buku koja nije u nadležnosti turističke, već ekološke inspekcije, dok je primedbi retko kad bilo na račun nepravilnosti smeštaja u hotelima – objašnjava Arizanović.

Kada je reč o potrebnim investicijama, postoje oprečna mišljenja. Tako u Turističkoj organizaciji Beograda smatraju da prestonici najviše nedostaju hoteli visoke kategorije.

– Trenutni kapaciteti bi u slučaju nekog velikog kongresa mogli da prime oko 3.000 gostiju, dok bi svaki veći kongres sa, na primer pet, šest hiljada učesnika bilo nemoguće održati – smatra Jasna Dimitrijević, direktorka TOB-a.

Njeno mišljenje, međutim, ne deli Tomas Pavlović, koji kaže da Beogradu nisu potrebni dodatni hoteli sa pet zvezdica.

– Za naše tržište to bi bilo previše i mogli bismo da doživimo ono što se zove „varšavski sindrom”, odnosno da izgradimo previše elitnih hotela u kojima ne bi imao ko da odseda. To se dogodilo u glavnom gradu Poljske, gde je došlo do velikog nesklada između ponude i tražnje pa su, da bi kako-tako radili, luksuzni hoteli morali da spuste cene što je dovelo do poremećaja na tržištu – tvrdi Pavlović.

U razvijenim zemljama se, ipak, sve više zaboravlja na kategorizaciju zvezdicama – cilj hotelijera jeda naprave što atraktivniji takozvani butik ili lajfstajl hotel. Akcenat u tom slučaju nije na luksuzu, već na tome da se posetiocu ponudi neponovljiv doživljaj u ambijentu koji su osmislili renomirani kreatori. Iako su takvi hoteli „sa dušom” poslednje dve decenije pravi hit u svetu, „MisterPrezident” u Karađorđevoj uliciprvi je i jedini naš hotel tog tipa. Svaka soba ovog hotela predstavlja predsednički apartman nekog od svetskih lidera.

D. Vukotić – M. Brakočević

-----------------------------------------------------------

Devet ugovora sa „Univerzijadom”

Beograd će početkom jula postati domaćin velikom broju inostranih turista zbog održavanja 25. Univerzijade. Učesnicima ovog sportskog takmičenja biće na raspolaganju 10.000 ležajeva u Univerzitetskom selu, dok će ostali zvaničnici, gosti i pratioci sportista moći da borave u gradskim hotelima. Preduzeće „Univerzijada 2009” pre nekoliko dana potpisalo je ugovor sa hotelom „Hajat ridžensi” u kojem će moći da odsednu VIP zvaničnici. Na listi hotela koji imaju sklopljen ugovor za ovim preduzećem nalaze se i „Kontinental Beograd”, „In hotel”, „Reks”, „Moskva”, „Hotel N”, „Srbija”, „Park” i „Holidej in”.

M. R. B.

[objavljeno: 17/05/2009]

Nastavak na Politika...