Izvor: Politika, 28.Okt.2013, 18:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roditelji – slaba karika u lancu borbe protiv narkomanije
Ako dete naglo počne da zanemaruje svoje obaveze, higijenske navike, izgled, promeni način ophođenja i zatvara se u sebe, treba proveriti da li je to možda posledica korišćenja psihoaktivnih supstanci – savetuje Lambe Đorejlijevski, šef Odseka za prevenciju narkomanije Policijske uprave Beograd
Otkada je pre šest godina započela zajednička akcija Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva prosvete „Droga je nula – život je jedan”, predavanja o pošasti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << narkomanije čulo je 71.560 učenika četvrtog i sedmog razreda beogradskih osnovnih škola.
Ovim vidom primarne brige i zaštitebave se policajci iz Odseka za prevenciju narkomanije, koji su po zvanju defektolozi i pedagozi. Odsek je oformljen 2006. godine.
– Ako smo bar jednog učenika na svakom predavanju, a bilo ih je više od 1.300, uspeli da odvratimo od namere da proba droge, postigli smo uspeh – kaže Lambe Đorejlijevski, šef Odseka za prevenciju narkomanije.
Akcija nije usmerena samo na učenike već i na njihove roditelje, nastavnike, vaspitače.
– Roditeljima na predavanjima ukazujemo na to koji problemi proističu zbog zloupotrebe droga, kako izgledaju narkotici, pribor za korišćenje, koje su cene na ilegalnom tržištu... – ističe Đorejlijevski.
Nažalost,najslabija karika u tom lancu u borbi protiv bolesti narkomanije upravo su roditelji.
– Veliki broj njih zatvara oči pred problemom. Onaj roditelj koji se bar sat vremena bavi svojim detetom sigurno će primetiti ako se sa njim nešto čudno dešava. Ako uz to i održava vezu sa školom, razrednim starešinom, upućen je u ocene, izostanke, neće upasti u zamku narkomanije. Psihoaktivne supstance utiču na psihu i menjaju je, pa se to i po nekim pokazateljima ponašanja kod deteta može primetiti. Indikativno je ako dete počne da zanemaruje svoje obaveze, higijenske navike, izgled, promeni način ophođenja, zatvara se u sebe... – objašnjava Đorejlijevski. Roditelje koji ne znaju kako da se uhvate ukoštac sa problemom savetuje da porazgovaraju sa školskim psihologom, pedagogom, psihologom u domu zdravlja, da konsultuju stručnu literaturu, a ne uputstva sa interneta.
Osnovci, ali i srednjoškolci, u dodir sa drogom vrlo često dolaze na ekskurzijama i maturskim svečanostima, a to je problem koji jedino mogu da reše nastavnici i škola. Droga sa kojom obično počinju je marihuana. To je takozvana droga početnica.
– Osim marihuane, maloletnici sve više koriste sintetičke droge, koje ne stvaraju fizičku zavisnost, što znači da ne moraju da se uzimaju svakodnevno, pa ih uglavnom koriste vikendom. Do pre šest, sedam godina na tržištu je uglavnom bilo najviše ekstazija, a sada skoro svih vrsta amfimetamina. U poslednje vreme jedino je smanjena upotreba heroina, naročito kod srednjoškolske populacije – kaže Đorejlijevski.
Najviše zavisnika od narkotika ima u uzrastu od 17 do 30 godina, ali se dešava da se u dodir sa drogom dolazi već u osnovnoj školi.
– Treba napomenuti da škola zaista nije mesto gde se najčešće prodaju opijati. Droga se najviše preprodaje i koristi na mestima gde se okupljaju mladi, poput kafića, klubova i splavova – napominje Đorejlijevski.
----------------------------------------------
Od „trave” do sintetike
Marihuana je psihostimulans, dovodi u stanjeeuforije.
Amfetaminske droge su takođe stimulansi, kao i kokain, pa se koriste najviše na zabavama, žurkama.
Heroin je depresor centralnog nervnog sistema. Prvobitna primena mu je bila da umiri i najjače bolove. Osobe pod njegovim dejstvom osećaju se kao da su izdvojene od stvarnosti.
LSD je halucinogena droga, koja stvara sve vrste halucinacije
----------------------------------------------
Marihuana na ekskurziji
U policijskim beležnicama ostao je slučaj koji se dogodio pre desetak godina, kada su učenici odeljenja osmog razreda jedne beogradske škole prilikom polaska na ekskurziju na Kopaonik pokušali da odnesu 50 grama marihuane kako bi je svi, kako su se unapred dogovorili, i probali. Drogu im je nabavio njihov „drugar”, čiji se brat bavio preprodajom droga i od ranije bio poznat policiji. Policija je za ovu „akciju” saznala na vreme i osujetila je pre nego što su deca krenula na put.
----------------------------------------------
Prodavnica u zakonskoj rupi
U centru Beograda postoji prodavnica u kojoj se legalno prodaje pribor za korišćenje marihuane, papirići za cigarete, koji se najčešće koriste za džoint, knjige o uzgoju marihuane, lule, nargile, čak i skrovišta za drogu, poput upaljača u koje mogu da se sakriju praškaste ili biljne materije. Na istom mestu se prodaje i „osveživač prostora” – biljni tamjan koji u sebi ima sintetički kanabis, koji nije na listi droga. Vlasnik koristi sve rupe u zakonu tako da mu sistem ne može apsolutno ništa.
B. Vasiljević
objavljeno: 28.10.2013.
