Izvor: Politika, 08.Sep.2009, 02:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Robna marka smanjuje račun
Svi trgovinski lanci potrošačima nude paletu proizvoda sa svojim žigom i njihove cene su niže i do 30 odsto. – Dvesta grama „top badžet” kafe 88 dinara
Zbog aktuelne krize, besparice ili konkurencije trgovaca, potrošači se sve češće odlučuju za privatne robne marke. Malo ko od kupaca zna šta to zapravo znači, ali veoma lako prave razliku između skupljeg proizvoda koji godinama kupuju i potpuno novog i nepoznatog, ali sa znatno nižom cenom. „Favola” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i „Adut” u „Delta maksiju”, „K plus” u „Idei” i „Top badžet” u „Intereksu” samo su neki od proizvoda sa cenama nižim i do 30 odsto.
A to svaki potrošač može veoma lako da proveri. „Adut” čajna kobasica, na primer, u „Maksiju” na akciji košta gotovo 200 dinara manje nego isti proizvod drugih proizvođača. „Balea” šampon za kosu, koji je trgovačka marka lanca drogerija DM, oko 100 dinara je jeftiniji od drugih šampona istog kvaliteta, a dvesta grama „Top badžet” kafe u „Intereksu” može da se pazari za 88 dinara. I dok trgovci sve više rafova pune ovakvim artiklima, pitanje je da li ih potrošači prepoznaju. Da li znaju ko ih proizvodi i zašto su jeftiniji.
Trgovci objašnjavaju da je reč o takozvanim PL proizvodima (private labels), koji u prodavnice stižu po narudžbini trgovaca. Reč je o proizvodima koji se plasiraju isključivo u jednom trgovinskom lancu, a dobijaju ih od domaćih i stranih proizvođača. Tako se kozmetički proizvodi „potpuna nega” mogu kupiti samo u „Merkatoru”, a osnovne životne namirnice marke „Dobro” samo u „Dis” supermarketima.
– Nižu cenu uslovljava to što nema troškova reklamiranja, distribucije niti posrednika i skupe ambalaže – objašnjavaju trgovci.
Oni tvrde da je kvalitet ovih proizvoda veoma dobar, a ako je verovati im na reč, onda bi potrošači mogli dosta da uštede. Poređenja radi, u susednoj Hrvatskoj ovakvi proizvodi zauzimaju više od deset odsto tržišta, dok kod nas nema preciznih podataka o tome koji procenat kupljenih artikala otpada na privatne robne marke. Većina trgovaca kaže da se u korpama kupaca sve češće nađu i ovi proizvodi.
– Koncept trgovačkih marki smo uveli 2002. godine, a najviše ih je zastupljeno u kategorijama osnovnih životnih namirnica, smrznutih proizvoda i mesnih prerađevina. Oko 500 prehrambenih proizvoda u našim prodajnim objektima otpada na PL proizvode, a do kraja godine planiramo da u promet stavimo još 170 novih – objašnjavaju u „Delta maksiju”.
Kvalitet tih proizvoda kontroliše se u referentnim laboratorijama i institutima.
Od kada posluje u Srbiji, i slovenački „Merkator” nudi našim potrošačima svoje robne marke, a od prošle godine trgovačka marka ovog lanca može da se pazari i u „Rodi”.
– Na rafovima „Merkatora” imamo oko 1.000 takvih proizvoda, a u „Roda” prodajnim objektima oko 400. Potrošači su se navikli na trgovačku marku „Merkator” i sve češće se odlučuju za takve proizvode – objašnjavaju u „Merkatoru”.
Ali da potrošači, ipak, sporo menjaju navike i češće kupuju artikle poznatih proizvođača potvrđuju u „Superveru”. U grčkom trgovinskom lancu kažu da, iako se u kriznim periodima potrošači trude da na razne načine svoje potrebe uklope u kućni budžet, ne okreću se njihovim privatnim robnim markama.
– I dalje mnogo više kupuju standardne artikle, a razlog je što nisu stekli poverenje u kvalitet PL proizvoda. Zato i dalje beležimo veći promet standardnih artikala – objašnjavaju u „Super Veru”.
-------------------------------------------------------------
Najviše koristi imaju potrošači
Privatne robne marke direktna su konkurencija drugim artiklima na policama supermarketa, što cenom, što kvalitetom. Njihovim širenjem stimulišemo ostale proizvođače i dobavljače da snižavaju cene svojih proizvoda kako bi i dalje bili konkurentni, a ta borba cenamanajviše pogoduje kupcima, poručuju iz „Intereksa”.
--------------------------------------------------------------
Prodate rekordne količine zejtina
Proteklog vikenda u „Tempo” centrima prodata je rekordna količina od 230 tona novog ulja „premija”, koje je proizvedeno pod privatnom robnom markom „Delta maksija”. Cena ovog zejtina u „Tempu” je 79 dinara, a u „Maksi” supermarketima i „Mini maksi” prodavnicama 79,90 dinara.
S. Despotović
[objavljeno: 08/09/2009]
