Izvor: Blic, 30.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rizik veći od moći vatrogasaca
Uobičajena programska šema televizije „Studio B" startovaće za deset do petnaest dana. Do tada, zbog posledica požara koji je izbio prekjuče u prostorijama ove televizije, na 22. spratu „Beograđanke", program će biti emitovan iz „malog studija", a danas će početi raščišćavanje prostorija. Ovaj požar, iako manjih razmera, bio je opasan pre svega zbog činjenice da je izbio u jednoj od najrizičnijih zgrada u Beogradu.
- Kad stručna komisija proceniti pričinjenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << štetu, sve prostorije će biti detaljno prekontrolisane i zatim rekonstruisane o trošku Grada - kaže za „Blic" Dragana Milićević - Milutinović, glavni i odgovorni urednik RTV „Studio B".
U požaru je izgorela scenografija i oštećen je deo studija, ali nije bilo povređenih. Vatrogasci kao „sreću u nesreći" ističu spretnost ljudi Studija B i obezbeđenja zgrade, koji su sami počeli da gase požar i odmah pozvali 93. Na lice mesta za šest minuta stiglo je osam vozila i 29 vatrogasaca.
Visokorizični objekti u slučaju požara
- „Beograđanka"
- „Geneks" kule"
- „Rudo" I, II i III
- „Inex" kula
- Palata „Albanija"
*Opasnim se
smatraju sve zgrade preko osam spratova
- Sreća je da je bio dan, da je požar primećen na vreme i da se nije proširio, jer u slučaju „Beograđanke" imamo i otežanu intervenciju i otežanu evakuaciju ljudi - kaže Boro Alimpić, komandir Vatrogasnog bataljona „Zvezdara".
Ono po čemu je „Beograđanka" u ovoj nesreći „zablistala" je dobro stanje hidrantske mreže i dovoljan broj ispravnih protivpožarnih aparata, što je „potpomoglo" brže obuzdavanje vatrene stihije. Pretpostvlja se da su požar izazvale neispravne instalacije.
- Kontrolišemo i mrežu i aparate na svakih šest meseci, kao i instalacije. Istraga će utvrditi šta je pravi uzrok požara, znam samo da su instalacije u celoj zgradi ispravne, a za poslednje tri godine su i zamenjene na 22. i 23. spratu, gde je „Studio B", desetom gde je „Košava" i petom gde je „Relax plato" - kaže Žika Matorkić, upravnik „Beograđanke".
Koliko su dobri „hidranti" zajedno sa protivpožarnim javljačem, instaliranim na prijemu u zgradu, pomogli, toliko je nemogućnost otvaranja prozora odmogla.
- Zgrada je građena pre 1984. godine kad je donet Pravilnik o tehničkim propisima, tako da ne ispunjava propise, jer nisu ni postojali u to vreme. Ima jedno protivpožarno stepenište, koje nije adekvatno, nema liftove za spašavanje ljudi i naše brže stizanje do gornjih spratova, ventilacija nije dobra, a u slučaju većeg požara ljudi se mogu ugušiti od dima, jer prozore ne možete otvoriti. Uz sve to lokacijski je nepogodna, posebno za gašenje požara sa tehnikom kojom mi raspolažemo - kaže Zoran Hadžić, načelnik upravu za zaštitu od požara i spašavanje Beograda.
Hidraulične platforme, neophodne za spašavanje i gašenje požara na visokim objektima, kojima raspolaže vatrogasci dosežu do 40 metara. Uz to prići samoj zgradi izuzetno je otežano, zato su mesta u Masarikovoj ulici za postavljanje automehaničkih lestvi, koje dopire do aneks dela zgrade, i hidraulične platforme, koja doseže do 12 sprata, unapred poznata. Zato je najveći deo intervencije u slučaju požara „vezan" za unutrašnjost zgrade, a uspešnost zavisi od „trčanja uz uzane protivpožarne stepenice".
- Sreća je da unutar zgrade ima mnogo pregrada i da su spolja staklene površine, jer bi prilično vremena trebalo da se plamen probije van. Zato je važno pravovremeno reagovati, jer je naš domet sa spoljne strane ograničen - kaže Alimpić.
Da se nesrećnim slučajem plamen proširio i prodro van, „Beograđanka" bi se za tren oka pretvorila u „paklenu baklju" koju vatrogasci teško da bi uspeli obuzdati. Međutim, prema rečima gradskog arhitekte Đorđa Bobića za sada ne postoji ni plan detaljne rekonstrukcije zgrade, jer pritužbi zakupaca nema, te otuda ni potrebe za „sređivanjem"
Oko 1.000 stanara
Palata „Beograd" ima 65 zakupaca poslovnog prostora i oko 1.000 zaposlenih. Ispod nivoa zemlje je velika samousluga „Maksi diskonta". Prizemlje i prva četiri sprata su vlasništvo „Robnih kuća Beograd" koje su pod stečajem. Ostatak je vlasništvo Grada Beograda i u te prostorije su smeštene kancelarije RTV Studio B, RTV Košava, Narodne kancelarije Predsednika Republike, Beogradska otvorena škola, Sekretarijati za privredu, informisanje, zdravstvo i Javni pravobranilac. Svoja sedišta i predstavništva ovde je našlo više domaćih i stranih preduzeća, advokatskih kancelarija i raznih udruženja.
