Izvor: Blic, 28.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rimski imperator u Beogradu
Rimski imperator u Beogradu
Današnja Srbija ima gotovo iste probleme koje je imala i pre sto godina. Da se ništa bitno nije promenilo, kao da su tadašnji bremeniti problemi Srbije bili konzervisani ceo jedan vek da bi se, skoro u neizmenjenom obliku, danas opet pojavili, govore poverljivi diplomatski izveštaji o stanju u Srbiji, koje je iz Beograda slao u Beč austro-ugarski izaslanik (ambasador). Kao i danas: Srbija se bori za Kosovo, diplomatskim i drugim sredstvima; Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je prezadužena i uzima nove dugove za pokrivanje budžetskog deficita i vraćanje prethodnih dugova; kasne plate i penzije više meseci; stranački sukobi i bespoštedna borba za jednopartijsku vladavinu; nepotizam, podmitljivost i korupcija u različitim oblicima... Iznenađujuća podudarnost tadašnjih i današnjih problema nameće pitanje: zašto je izgubljen ceo jedan vek?
Izveštaji, koje Blic ekskluzivno objavljuje, odnose se na period avgust – decembar 1903. godine i počinju sa ubistvom kralja Aleksandra Obrenovića i ustoličenjem kralja Petra Karađorđevića.
Zbog loših osobina je razumljivo da Draga, u sopstvenom domaćinstvu i najbližem okruženju, nije bila poželjna, nego su je se samo bojali i mrzili. Za poznanike iz svoje rane mladosti, koji su joj tada činili dobro, sačuvala je, izgleda, izvesnu pažnju, što je povremeno dolazilo do izražaja u činjenju usluga.
Ona je prilično neograničeno raspolagala postavljenjima na činovničke dužnosti i visoke položaje. Niko nije mogao biti primljen u službu ko nije došao na dvor, ko nije tražio prijem kod nje. Ko je govorio protiv nje, kritikovao njezin raniji život, bio je nemilosrdno progonjen, bukvalno proteran iz državne službe. Kralj se u tome potpuno identifikovao sa njom. Više puta je otpuštao oficire koji su se protivili njegovoj ženidbi, sa pogrdama i sramnim poniženjima, tako što ih je obasipao, pred trupom, najprostačkijim psovkama i zabranjivao im nošenje uniforme. U pomanjkanju viših oficira i u nepoverenju i prema elementima koji su ostali neutralni, više puta bio je prinuđen da reaktivira pojedine oficire koje je najdublje izvređao. Ovi su obrazovali jedno malo jezgro protivnika kojima su se uskoro pridružili istomišljenici u većem broju.
Ali, ono što je prema kralju moralo proizvoditi smrtno neprijateljstvo nekih porodica je bila bezobzirna primena oružja klevete protiv njegovih navodnih neprijatelja. On je širenjem perfidnih glasina u štampi insinuirao sumnje u integritet muževa, vernost žena, poštenje kćerki. Ništa mu nije bilo sveto; on je bio bez ikakvog moralnog osećanja i, na kraju svog kratkog života – ali ipak bogatog događajima, postao jedan od najkorupmiranijih i najporočnijih ljudi svog vremena. Ustvari, uzimajući u obzir sve odnose, on je imao izvesne karakterne osobine koje podsećaju na rimske imperatore. Mreža obmanjivanja i špijuniranja, koju je ispleo po celoj zemlji, sa nesigurnošću u ličnom ophođenju, predstavlja takođe simptom apsolutnog cezarizma.U njegovoj spoljnoj politici sve je zavisilo od odobravanje Drage. Bila je to dvorska politika u najgorem smislu reči. Pri tome je on, kao što je već poznato vašoj ekselenciji, pregovarao u kontraproduktivnom smislu putem tajnih emisara drugorazredne kategorije. Nijedna vlada nije mu verovala. Tako je, u odnosu na inostranstvo, bio u nekoj vrsti karantina.
Na drugoj strani, vođe svih srpskih stranaka je izdao, prevario, ostavljao ih na cedilu u odlučujućem trenutku. Tako je onda ostao usamljen, izbegavan od svih pristojnih, uticajnih političara, upućen na pomagače treće kategorije, kao što je Cincar-Marković ili njegov ministar unutrašnjih poslova Todorović, koji ga nisu savetovali nego sledili samo njegove impulse. Ali i taj Cincar-Marković imao je hrabrost da mu kaže da dinastija počiva na dva oka i može biti osigurana samo rođenjem prestolonaslednika. I ministar rata Milovan Pavlović je više puta energično savetovao razvod. Kralj ih je oba, kao i druge od poverenja, puštao da govore o razvodu, a da ih nije, kao ranije, prekidao ili, sa vidnim znacima ljutnje, terao. Otud i glasine o početku zahlađenja odnosa između kralja i kraljice ili čak o počinjanju izvesnih koraka ka razvodu. Prema jednoj verziji, ministar rata se bavio čak planom da ga primora na razvod i za tu svrhu pripremao vlastitu zaveru sa izvesnim oficirima. I upravo činjenica da nije iznuđen razvod mogla bi se uzeti kao najbolji dokaz da je Draga dominirala do poslednjeg trenutka. Poslednji pokušaji kralja da, za sebe i svoju ženu, dobije pristanak da na jesen budu primljeni u Beču ili Budimpešti, izgleda da potvrđuje ispravnost navedenog stanovišta. nastaviće se
