Izvor: Politika, 09.Feb.2010, 01:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Riba najviše košta alase
Profesionalni pecaroši žale se što korisnici ribarskih područja svojevoljno određuju visinu godišnjih dozvola i naplaćuju znatno više ako im manjka ribolovaca od kojih se finansiraju
Alasi su se, zbog mraza i leda, povukli sa reka, ali teško da su ikada zimi bili ovako zaposleni. Posle protesta na Trgu Republike, u petak, ne prestaju da zovu nadležne za njih i pozivaju ih na sastanke. Za sada nema naznaka da će pomoć stići i da će im biti olakšane visoke dažbine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje moraju da plaćaju iako im posao već izvesno vreme propada. Njihov broj se u poslednjih nekoliko godina četvorostruko smanjio, sa 2 000 na manje od 500 ljudi. Ako se ovako nastavi, plaše se oni, neminovno je da ovaj stari zanat izumre.
Krajem prošle godine propisano je da će alasi odsad morati da se registruju kao privredni subjekti i plaćaju mesečni porez, čiji iznos varira od opštine do opštine, ali otprilike je 10.000 dinara. To ne deluje kao strašna suma, ali alasi rade samo pet meseci godišnje, i to za sitne pare, tako da je taj namet poslednje na šta bi mogli samo da slegnu ramenima. Naročito budući da ih godišnje dozvole za ribolov, koje kupuju od korisnika područja, već „ubijaju”. One nisu mnogo poskupele za ovu godinu, ali alasima nikako da Ministarstvo životne sredine odgovori kako je njihova cena uopšte određena. Još manje se iko potrudio da im opravda zbog čega za lov oko Golupca plaćaju oko 70.000 dinara, dok za hvatanje ribe na Tisi daju 200.000.
Odgovor nisu ni mogli da dobiju od ministarstva jer, kako priznaje Goran Đurđević, direktor „River garda”, preduzeća koje upravlja područjem oko Smedereva, zajednički kriterijumi za visinu godišnjih dozvola ne postoje. Svakom korisniku područja je potpuno ostavljeno na volju koliku svotu će tražiti za korišćenje zajedničkog dobra. Što ima manje prijavljenih pecaroša – više će plaćati.
– Ministarstvo nam ne izdaje nikakva uputstva o rasponu u kojem smemo da naplaćujemo dozvole. Korisnici, poput nas ili „Srbijašuma”, određuju ih na osnovu toga koliko ribolovaca imaju u svom području i koliko novca im treba za ispunjenje finansijskog plana za narednu godinu. Ako hoćete više da uradite, više će i alasi i rekreativni pecaroši plaćati, naročito ako nisu brojni. Država je pogrešila što nije unapred vodila računa da područja koja dodeljuje na staranje budu ekonomski isplativa. Preduzeće ih uzme i onda otkrije da ne može da sakupi dovoljno para da pokrije troškove i učini nešto korisno za reku – objašnjava Đurđević.
Direktor „River garda” kaže da je savetovao alase sa svog područja da ugase firmu u mesecima kada ne rade i da je opet otvore kad dođe sezona. Ali, onda im ne teče staž, niti im se uplaćuju doprinosi.
– Greška je što alasima nije dat status starih zanata. Oni bi morali plaćati manje od ostalih privrednih delatnosti. Mesečni porezi su različiti od opštine do opštine u zavisnosti od toga koliko je kraj razvijen, ali ni to nije dovoljan popust, njima bi trebalo dozvoliti da plaćaju manje i od opštinskog proseka – ocenjuje Đurđević.
Alasi su tražili da im barem bude odobreno plaćanje dažbina na nekoliko rata, kaže Dragoljub Ristić, predsednik Udruženja alasa Srbije, ali još nisu dobili odgovor.
– Ljudi su tek otvorili firme, kako im zakon sad nalaže, i već su u minusu. Ne možemo da izdržimo ovolike troškove kada nas gaze crno tržište i uvoznici. Slatkovodna riba može se slobodno uvoziti, tako da nama, sa 150 radnih dana godišnje, ostaje samo delić tržišta – žali se Ristić.
I Đurđević smatra da uvoz nije dobro regulisan.
– Dopušten je uvoz mlađi šarana od 2,5 kilograma, mada je mlađ mnogo lakša. Zahvaljujući tome ribnjaci su uvozili ribu iz Bugarske umesto da je kupuju ovde – kaže Đurđević.
On veruje da bi se alasi ipak izvukli iz teškoća samo da im crno tržište nije otelo mušterije, za šta su, ne zaboravlja Đurđević, i sami krivi jer su mu se pridružili.
– Najviše krivice je ipak na inspektorima. Oni ne gone prodavce na crnom tržištu. Kad bi inspektori obavili svoj posao, alasima ne bi bilo toliko loše – rekao je Đurđević.
V. Vukasović
[objavljeno: 09/02/2010]
