Izvor: Blic, 26.Jun.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rešićemo problem čekanja
Do kraja godine 80 odsto beogradskih opština biće upisano u jedinstven katastar nepokretnosti i građani će u roku od 15 minuta završavati poslove na šalterima. Neadekvatan prostor i to što građani ne koriste informacije koje smo im omogućili putem interneta, najveći su razlozi za gužve i to ćemo promeniti.
Uskoro ćemo početi sa oduzimanjem licenci privatnim geodetskim kućama i geodetama koji krše Zakon - priča Nenad Tesla, direktor Republičkog geodetskog zavoda.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Zbog čega su tolike gužve na šalterima Geodetskog zavoda?
- Na 12 šaltera u Beogradu, dnevno dođe 1.400 građana. Od toga, čak 70 odsto njih bez potrebe čeka u redu, jer sve zahteve, informacije, procedure, mogu dobiti na sajtu RGZ. Putem interneta mogu podneti zahtev, a elektronskom poštom će im stići odgovor kad im je predmet završen. Zbog onih građana koji ne koriste internet potpisali smo ugovor sa JP „Pošta Srbije”, pa ukoliko pri podnošenju zahteva ostave broj mobilnog telefona, bez obzira na mobilnog operatera, stići će im sms obaveštenje da je predmet završen. To znači da mnogi uopšte ne moraju da dolaze na naše šaltere i čekaju u redu. Takođe, problem je što građani nisu dovoljno obavešteni ko je nadležan za određene poslove i često iz neznanja prvo dođu na naš šalter. Zbog toga smo osim šaltera za informacije, uveli termin kad pružamo besplatnu pravnu pomoć građanima, gde im objašnjavamo šta im je potrebno od dokumentacije i od kog nadležnog državnog organa.
Hoćete da kažete da su za gužve krivi sami građani?
- RGZ je servis građana i smatram da kada bi građani više koristili moderne informacione tehnologije, ne bi imali gužve na šalterima. Veći problem je što imamo neadekvatan poslovni prostor. Potrebno nam je još prostora za šaltere, kao i kancelarija za svakodnevni rad.
Ipak, građani se žale da predugo čekaju?
- Nekad postoje određene aktivnosti koje moramo po prioritetu da uradimo. Možda tada primamo neku novu završenu katastarsku opštinu, ili puštamo u upotrebu novi digitalni katastarski plan. Tada su veće kontrole procedura i zbog toga može da dođe do opravdanog zastoja. Radimo u dve smene, građani mogu da dolaze sve do 19 sati i nema govora da nismo dobro organizovani. Problem je to što od 1.400 građana, koliko dnevno dođe na šaltere, njih 1.250 dođe do 15 sati, a ostatak kasnije.
Kako napreduje izrada jedinstvenog katastra nepokretnosti?
- Kad je reč o Gradu Beogradu, izradili smo katastar nepokretnosti za opštine Novi Beograd, Vračar, Stari grad, Savski venac, Rakovicu, Ovču, Sopot, Lazarevac i Mladenovac. Trenutno su u završnoj fazi katastarske opštine Palilula, Zvezdara, Voždovac. Na javnom uvidu su opštine Mirijevo, Višnjica i Veliki Mokri Lug. Opština Čukarica se planira za kraj godine.To znači da će do kraja godine biti urađen katastar nepokretnosti za 80 odsto Beograda. Osim toga, uradili smo katastar nepokretnosti za celokupno područje tri grada i 63 opštine u Srbiji.
Da li kasnite sa izradom katastra?
- Naprotiv. Kreditom Svetske banke planirano je da se izradi katastar nepokretnosti za 93 katastarske opštine i da se 15 odsto planova digitalizuje. RGZ je do sada uradio tri puta više digitalnih katastarskih planova nego što je planirano, radimo katastar nepokretnosti za sve gradske opštine i trenutno ne postoji ni jedna gde upis u katastar nije u procesu. Zbog toga, ovaj projekat je pohvaljen od Svetske banke i smatraju ga jednim od najuspešnijih u Evropi i Centralnoj Aziji, zbog čega smo dobili još godinu dana produžetka saradnje. Oni veruju da ćemo do kraja projekta uraditi 100 odsto svojinske evidencije i 80 odsto digitalnih katastarskih planova. Uporedo sa tim, završićemo Adresni registar za celu Srbiju, pripremamo sve podatke za popis stanovništva koji će biti sledeće godine, prikupljamo podatke za lokalne samouprave radi eksproprijacije na Koridoru 10 i na svim drugim projektima koji su prioritetni za Vladu Srbije. Uprkos svom poslu, za manje od godinu dana imaćemo jedinstven katastar nepokretnosti za teritoriju cele Srbije.
Šta izrađeni katastar nepokretnosti znači za građane?
- To znači da će građani na jednom mestu, u jednom državnom organu moći da upišu svoju nepokretnost i stvarna prava na njoj. Upisom u katastar nepokretnosti država garantuje vlasniku da je baš on vlasnik konkretne nepokretnosti. Nepokretnost koja je upisana u katastar može se dati u zalog i time ostvariti pravo na hipotekarni kredit. Činjenica je da nepokretnost koja je upisana u katastar ima veću tržišnu vrednost.
Oni koji prikupljaju dokumenta za legalizaciju kažu da imate predmeta na koje čekaju još iz 2004. godine?
- To je jedan od problema sa kojima se borimo. Mnogi podaci iz zemljišnih knjiga nisu bili dovoljno ažurni. Šezdeset godina niko nije vodio računa ni o privatnoj a kamoli o državnoj imovini. Mi smo se uhvatili u koštac da tu oblast uredimo. Ne možemo mi da rešimo nešto što je na sudu, građani moraju da budu svesni da postoje sudski postupci čije okončanje čeka i RGZ.
Neki se pravdaju da RGZ usporava izdavanje građevinskih dozvola?
- To može da kaže samo neko ko ne poznaje proces izdavanja dozvola. RGZ izdaje samo list nepokretnosti kao dokaz o vlasništvu na parceli i kopiju plana na kojoj se namerava graditi. Kad sekretarijati za imovinsko pravne poslove i urbanizam završe svoj deo posla, nama ostaje samo da registrujemo postojanje dozvole. Trenutno je u fazi projekat koji se finansira iz IP fondova i razmatra se da jednog dana i na našem šalteru može da se izda građevinska dozvola.
Žalbe na propuste
Građani se žale na česte propuste, da samo na jednom predmetu napravite po tri greške?
- To nisu česte greške. Građani moraju da shvate da su ranije zemljišne knjige rukom pisane i da je često teško protumačiti o kom slovu ili broju se radi i zbog toga se dešavaju greške. Ako se uzme ukupan broj predmeta koji smo imali u 2009. godini, broj onih koji je Vrhovni sud vratio na ponovo odlučivanje manji je od 0,5 odsto.
Kako to da je takvih problema najviše bilo u Beogradu?
- Dobili smo dosta žalbi na rad tih geodetskih kuća i naši inspektori su na terenu utvrdili da stručnost nije bila uvek na zavidnom nivou i da je odnos prema građanima ponekad bio loš. Reagovali smo i podignut je kvalitet, a zaposleni koji su pravili te greške su promenjeni. Po Zakonu smo dobili nadležnost da dajemo i oduzimamo licence privatnim geodetskim kućama i zaposlenima, pa ćemo u narednom periodu pooštriti kontrole i oduzeti licence svima koji greše, tj. ne rade po Zakonu.
