Izvor: Blic, 31.Mar.2009, 12:37

Reke se ne vide od smeća

Reke se ne vide od smeća

Obale Save i Dunava „opkoljene" su gomilama smeća, olupinama starih brodova i napuštenim splavovima. Iako svi govore da Beograd treba da se „spusti na reke", teško je utvrditi ko je nadležan za (ne)red na priobalju.



Kad se siđe sa Tramvajskog mosta i krene levom obalom Save ka Adi Ciganliji, pogled prvo zastane na zarđalim olupinama brodova i đubretu koje ih okružuje. Desetak olupina vezanih samo jednom dotrajalom sajlom već godinama koriste jedino >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pecaroši. Sa palube brodova koji su poslednji put bacili sidro na savskoj obali, ribolovci mašu štapovima nadajući se da će upecati ribu, a ne neku flašu ili staru cipelu, koje su svuda okolo.

Na novobeogradskoj strani ništa bolja slika. Oko splavova na kojima se zabavlja beogradska omladina gomila smeća, a samo nekoliko metara dalje iz vode vire delovi potopljene barže i nedavno potonulog splava. I dok je gotovo ne moguće prošetati pored reke, a ne videti smeće ili neku olupinu, utvrditi ko je nadležan da ih ukloni mnogo je teže. U gradskom preduzeću „Beogradvode" koje je formirano da brine o beogradskom priobalju, kažu, da za uklanjanje olupina i napuštenih splavova još nemaju ovlašćenja. Čišćenje beogradskih reka od napuštenih brodova i splavova nije u nadležnosti vodoprivredne inspekcije, a ni Gradske uprave za vode.

- Uklanjanje napuštenih plovnih objekata je u nadležnosti Sekretarijata za inspekcijske poslove. Komunalni inspektori, kad je to potrebno, izdaju nalog vlasnicima da uklone plovne objekte - objašnjava Jovo Pilipović, direktor Uprave za vode.

Prema njegovim rečima, vlasnici su u obavezi da po nalogu inspektora uklone plovni objekat onda kad nije postavljen po propisima, uz dozvolu, na mestu koje je za to predviđeno. Takođe, oni svoje splavove moraju skloniti i kad ugrožavaju bezbednost plovnog puta i druge objekte na priobalju. Ukoliko vlasnik ne skloni splav to treba da učini komunalna inspekcija, a zatim od nemarnog vlasnika naplati troškove uklanjanja. Briga o čistoći obala i borba protiv nesavesnih građana koji ih zaspipaju gomilama smeća, takođe, je dužnost komunalnih inspektora. Da sve ne funkcioniše onako kako bi trebalo osim ružnih slika sa Save i Dunava, govori i podatak da na beogradskim obalama ima više od 60 napuštenih plovnih objekata.

"Groblje” za olupine

Plan za postavljanje plovnih objekata na beogradskim obalama, osim strogih uslova koje će vlasnici splavova morati da ispune da bi ostali na reci predviđa i mesta na koja će se odlagati neregistrovani, neispravni i bespravno postavljeni plovni objekti. Mesta predviđena da budu "groblja za olupine” su desna obala Save (od 18 do 20 kilometra) i Dunav, rukavac Tospašin kanal (od 1.153 do 1.161 kilometra). Međutim, iako je ovaj Plan usvojen u Skupštini grada još u februaru 2007. godine još se nije krenulo u njegovu realizaciju.

Nastavak na Blic...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Blic. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Blic. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.