Izvor: Politika, 06.Jul.2009, 02:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reke čekaju čišćenje
Na mnogim mestima u slivu Beograda nalazi se mulj s nataloženim štetnim materijama industrijskog porekla, ali projekti za sanaciju nikako da se realizuju
Beogradu je potrebno oko 500 miliona evra da bi izgradio postrojenja za prečišćivanje komunalnih otpadnih voda. To je stari podatak. U rečnom slivu glavnog grada postoje mesta zasuta muljem u kojem su nataložene štetne, pa i opasne materije industrijskog porekla. I to je stari podatak. Sada bi trebalo da sledi novi podatak, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << informacija kada će početi čišćenje bar jednog od tih delova sliva. Najava takvog poduhvata, međutim, nikako da stigne. Ako se pokažu tačnim procene stručnjaka da će potrajati i nekoliko decenija dok sistem prečišćavanja ne bude uspostavljen, reke će još dugo biti zagađivane, pa su projekti oporavka najugroženijih mesta u njima utoliko hitniji.
Uteha je što republika i grad u poslednja dva meseca kontrolišu postrojenja koja barataju opasnim materijama i pokušavaju da uvedu red u često proizvoljno i nehajno postupanje s hemikalijama koje postaju pretnja prirodi. Mnoštvo fabrika već je naterano da otpadne vode sprovode u kanalizaciju, u čiji kolektorima bivaju barem delimično razblažene i prečišćene pre nego što završe u rekama. Industrijski objekti koji otpadne vode izlivaju direktno u reke stavljeni su pod nadzor mnogo stroži nego nekada.
Bez obzira na pomake u predupređenju ekoloških akcidenata, talog starih tobože nezgoda, koje je bolje nazvati nemarom proizvođača i države, iako nigde nije toliko opasan da zapreti ljudima, ubija ribe. Dva pomora, čije žrtve teže oko 600 kilograma, desila su se u mesec dana. Poslednji put to se dogodilo u Čukaričkom rukavcu, zaprljanom istakanjem nafte toj lokaciji, kao i fabričkim izlučevinama koje su pristizale Topčiderskom rekom. Čim se mulj s dna rukavca podigao, oko 400 kilograma ribe je uginulo.
Projekat sanacije „Topčiderke” postoji, ali nije realizovan. Isto važi i za Čukarički rukavac, mada je čišćenje naslaga mulja u njemu neophodno i zbog gradnje marine „Ada Ciganlija”. Za te radove trenutno nema para u gradskom budžetu, pa je neizvesno da li će i pripremna faza, odnosno sanacija rukavca, za koju još nema ni predračuna troškova mada su studije o potrebnim zahvatima završene pre tri godine, biti sprovedena u dogledno vreme. Mulj koji se tamo nalazi, kažu u Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove, nije opasan, ali nije ni inertan, što znači da se ne može odložiti na deponiju ako prethodno ne bude hemijski neutralizovan. Čak i onda mora biti pohranjen na sigurno mesto, za koje se takođe još ne zna gde bi se moglo naći.
– Mulja u rukavcu ima toliko da je formirao sprud preko kojeg se barže prevaljuju maltene na silu tako da je pristup gotovo nemoguć. Bez raščišćavanja terena besmisleno je graditi modernu marinu, kakvu planiramo – objašnjava Boban Kovačević, direktor „Parking servisa”, koji predstavlja grad kao investitora u marinu.
Projekti za sanaciju „Topčiderke” i rukavca, nažalost, nisu jedini koji već predugo čekaju da se u gradskom budžetu probiju kroz spisak raznih prioriteta. Pretprošle godine je očišćen kanal Galijaš na Velikom ratnom ostrvu. Svi ostali kanali i reke još nisu te sreće. Nekoliko projekata, posle toliko čekanja na nalog za radove, već je zastarelo.
V. Vukasović
[objavljeno: 06/07/2009]
