Izvor: S media, 22.Jun.2009, 19:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rebalans budžeta dobar
Predsednik Skupštine Beograda Aleksandar Antić ocenio da je usvojeni rebalans gradskog budžeta dobar, jer će omogućiti da se život u Beogradu odvija normalno, ali i da se nastavi sa razvojno-infrastrukturnim projektima.
"Sve rashode smo racionalizovali i nijedno od socijalnih davanja neće biti umanjeno ili ukinuto, a nastavićemo sa ulaganjem u izgradnju novih škola, obdaništa i mosta", rekao je Antić.
On je podsetio da je gradska vlast mere štednje uvela >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << još prošle godine, nepomenuvši da je jedan od razloga za rebalans budžeta smanjenje transfera sredstava od republike, ali i izvornih prihoda.
Skupština grada je danas usvojila rebalans budžeta kojim će se u gradskoj kasi naći 67,6 milijarde dinara, odnosno 3,8 milijarde dinara manje nego što je planirano početkom godine.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jurij Bajec izjavio je danas da je, usled manjka budžetskih prihoda, proširenje budžetskog deficita najrealnije rešenje, a da druga rešenja, iako možda ekonomski opravdana, nisu socijalno i politički realna.
Imajući u vidu da su plate u javnom sektoru i penzije već zamrznute, teško je očekivati njihovo dodatno smanjenje, pogotovo kada se zna da inflacija "jede", odnosno realno smanjuje i penzije i zarade, istakao je Bajec koji je i član Ekonomskog saveta premijera.
On je naveo da se kroz smanjenje broja zaposlenih u državnoj administraciji mogu očekivati odredjene uštede, ali da taj proces teče sporo i da postoji program o postepenom smanjivanju broja zaposlenih.
Što se tiče mogućeg povećanja poreza na dodatu vrednost, Bajec je ukazao da je to nepopularna mera o kojoj će se verovatno odlučivati kao krajnoj meri, jer ona ne odgovara ni potrošačima i proizvodjačima.
Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić ocenio je danas da povećanje budžetskog deficita nije dobra vest, ali je u vremenu ekonomske krize mnogo bolje rešenje nego smanjenje privredne aktivnosti.
"Ponekad u ekonomiji morate da birate izmedju dva zla. Jedno je recesija i dalje smanjenje privredne aktivnosti, a drugo je povećanje budžetskog deficita", istakao je Erić.
Prema njegovim rečima, i mnoge članice EU i druge razvijene zemlje opredelile su se za povećanje budžetskog deficita, i po uzoru na njih i Srbija se opredelila za isto rešenje, što je mnogo bolje nego da dodje do pada proizvodnje.
On je naglasio da bi povećanje poreza na dodatu vrednost bilo loše rešenje i prouzrokovalo bi inflaciju, tako da bi to osetili i gradjani.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Boško Živković ocenio je danas da će, najverovatnije, biti potrebno da se u punjenju budžeta koriste obe opcije - i povećanje PDV-a i povećanje budžetskog deficita.
Živković je naveo da je, prema njegovom mišljenju, "tolerantna granica" kada je reč o deficitu da on bude od četiri do 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije.
Trebalo bi i da se selektivno krene u ozbiljnu reformu fiskalnog sektora koja bi omogućila aktiviranje drugih solidnijih izvora fiskalnih prihoda pre svega poreza na dohodak, dodao je on.
"To je fundamentalno važna stvar, zato što će kriza ostaviti svoje tragove, potrošnja više neće ići onom dinamikom kojom je išla do sada. Saglasno tome ni PDV neće biti toliko izdašan izvor", rekao je Živković.
