Izvor: Blic, 05.Jan.2009, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rastu zajedno sa publikom
Verovatno nema devojčice koja ne sanja o tome da postane balerina i da u lepršavom i raskošnom kostimu graciozno, na prstima prošeta pravom pravcatom pozornicom. Retke su male Beograđanke kojima se san ispunio, sve dok se Ružica Stanković nije dosetila da od ove jeseni u „Teatru 78" osnuje prvu dečju baletsku scenu.
- Znam da mnogima zvući suludo kad se pomene balet za decu, koji i izvode sama deca. Ali pored toliko dečjih pozorišta, Beogradu je potrebna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << barem jedna baletska scena za najmlađe. Nije poenta u profesionalizmu, već da se deci na neki način približi balet kao umetnost, kaže Ružica, koja u svom studiju „Ružica" već dve decenije mališane uči prvim baletskim pokretima.
Ona je tačke koje su mališani izvodili na javnim časovima namenjenim roditeljima pretočila u prave predstave, koje će se jednom mesečno izvoditi u „Teatru 78". Tako su nastali komadi mahom kabaretskog tipa, puni živih boja i pokreta: „Trnova Ružica" i „Ulica Čika-Čaka", a u pripremi je i „Aladinova čarobna lampa", koja će premijerno biti izvedena na proleće. Prijatno iznenađene došlo je sa jednim od prvih izvođenja, kad je publika ispunila veći deo sale „Teatra 78", a mala deca od tri, četiri godine nisu ni trepnula.
- Ne možete ni da zamislite radost i ushićenje malih balerina kad se nađu na velikoj sceni pred ljudima koji nisu ni mame, ni tate, ni bake, ni deke... One se osećaju kao zvezde i cela ova priča o pokušaju da se stvori baletska scena ima lepotu, jer će deca biti na njoj – smatra Ružica.
A to „deca" u njenom slučaju veoma je rastegljiv pojam. U baletskim predstavama Studija „Ružica" učestvuju zajedno devojčice od četiri do 24 godine.
- Neke od njih su odrasle samnom i sada su devojke, koje imaju svoj posao i nemaju profesionalnih ambicija prema baletu, ali jednostavno odbijaju da odu. Balet je sastavni deo njihovog života – kaže ponosno.
Balet je očaravajući i kao bajka, tako da klasike, „baletsku azbuku" poput „Labudovog jezera", „Don Kihota" ili „Žizele" mogu da gledaju i sasvim mala deca. Nekad smo u podne imali nedeljne matine predstave za decu u Narodnom pozorištu, koje se, nažalost, sada samo sporadično igraju, nema se vremena – objašnjava Tatjana Kostadinov, PR Opere i Baleta Narodnog pozorišta.
Samo jedan dečak
Balet nije samo dečji ili hir ambicioznih roditelja, već i kvalitetno provođenje vremena, učenje redu i disciplini i dobra osnova za buduće bavljenje umetničkim klizanjem, plivanjem ili bilo kojim scenskim nastupom.
- U početku im je teško da odćute pola sata, da ne piške dok se predstava ne završi, ali se sve to brzo savlada. Većinu dece pošalje lekar zbog krive kičme ili ravnih tabana, jer je balet daleko zanimljiviji od fizikalne terapije. Nažalost, i pored toga rekordan broj dečaka na času je bio četiri, a trenutno imamo samo jednog. Beograd je i dalje pun predrasuda – sleže ramenima Ružica Stanković.
