Izvor: Politika, 20.Mar.2010, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasprodaja sreće
Obuzela me loto manija! Kao trunčicu, nosi me bujica opšteeuforije pravo u „slivnik” – pred šalter Lutrije u Nušićevoj. Kad ja tamo, a ono vrtlog dovukao još gomilu lotomana. Istresaju novčanike. Bacaju pare u „rešetku” ispod koje se dno ne vidi. Samo prstići države vire iz crne rupe.
Dovlačim kući svežnjeve listića. Precrtavam polja. Iksiram kvadratiće. Nabadam fikseve. Postadoh numerolog!
Sa TV-a mi stižu saveti kako da dohvatim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << blagostanje. Kako da se obogatim. Pa da onda dignem „sve četiri” u vazduh. Televizija je korisna. Nekada smo gledali obrazovni program, a sad se obrazujemo kako da popunimo dobitnu kombinaciju. Poslušan sam. Uzoran građanin. Redovno izlazim na izbore, a čim zavlada kakvo kolektivno ludilo – obavezno se priključim. Ove nedelje isprobavam preporuke umetnika angažovanih da reklamiraju veliku rasprodaju sreće.
Gde to ima: daš gotovo ništa – dobiješ mnogo! Promeniš ženu. Usitniš je za dve-tri mlađe. Otarasiš se tašte. Decu pošalješ na školovanje što dalje. Ne živiš više s roditeljima. Šefu se nasmeješ u brk. Moraće da mobinguje nekog drugog! Komšiji pokažeš srednji prst. Nek nastavi da turira svog krša izjutra do mile volje! Mogu svi odavde dovečnosti da ti pljucnu pod prozor. Ako ikad saznaju gde ti je taj novi prozor...
Melju me milioni. Proganjaju cifre. Vija premija! Ej, četiri i po miliona evra! U utorak umalo da me zveknu kola. U sredu sam ušao u salon nameštaja kroz zatvorena staklena vrata. U četvrtak ispadoh iz trole, promaših stepenik... Ako preživim, „sedmica” je zasigurno moja.
Verujem bardu glumišta. Odigrao sam na datume rođenja ukućana. Na dečje ocene. Nisam izostavio ni lekarske nalaze – vrednosti holesterola, bilirubina, belih i crvenih krvnih zrnaca...
– Sav si se ubeutio. Oladi malo, dete, izađi, prošetaj – predlaže mi majka. – Nije sreća u parama, naročito ne u velikim. Nisi čuo da se jedan engleski železničar posle straobalnog dobitka vratio na prugu? Počeli da ga saleću za pozajmicu, postao čovek knjigovođa, po ceo dan beležio kome je koliko dao. Te kojima je pozajmio – više nije ni video. A pravi prijatelji ga izbegavali. I kad je posle dve godine shvatio da mu kavijar i šampanjac mnogo štete stomaku i mozgu, natuko šapku i potražio svoju lokomotivu...
Slušam majku, samo je jedna majka, ali – radim po svom. Nisam ja engleski glupi kočničar. Naprotiv, dajem gas! Kad me strefi zgoditak, kupiću sopstveni voz! Da l’ se ono beše Plavi prodaje?
Nižem, kombinujem i obogaćujem uputstva „obrazovnog programa”: prisećam se linija autobusa i tramvaja koje trenutno koristim i to samo zato što moram, a u koje po očekivanom dobitku moja noga više neće kročiti, pa redom – brojeva vila u koje bih se uselio, oznaka limuzina što ću gariti drumom...
– Doći će „sedmica”. Doći će garant! – bodri me komšija Spale. Od subote do utorka skraćivali smo sisteme, a od srede do petka ih produžavamo. A vikendom pravimo – sistemčugu!
– Ovo „skraćeno” đubre bacamo i pucamo rafalom od 19 komada! – uzvraćam optimizmom.
– Sto odsto dobijamo premiju, ako uhvatimo svega par fikseva. Šta je to za careve! Je l’ ima još radže? Živeli! Nisi se prekrstio, ne zabušavaj, pomoli se da nam padne s neba kad već ne možemo da zaradimo... – diže čašicu Spale.
Igramo na sve ili ništa. Jahta je već usidrena, čeka nas u luci na Dorćolu. Novi život je odmah iza višnjičke krivine gde Dunav izlazi iz Beograda...
Pojačavam ulog. Spiskao sam letovanje. Spiskao deci ekskurziju. Spiskao budućnost.
– Ajde, kockari, razlaz. Danima ne ustajete. Zadimili ste ko parnjača, a i noge vam pakleno smrde... – rastura skup „srećnika” moja žena. – Pre će grom da vas pogodi nego da uzmete tolikukintu. Evo, donela sam deset „greb-greb” srećki. Tu je mnogo veća verovatnoća da se nafatiramo. Kad ogrebemo sto hiljadarki, biću glavna u firmi. Znaš šta ću sve da kupim! Sedi da ti pričam...
Darko Kalezić
[objavljeno: 21/03/2010]
