Izvor: Politika, 26.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rakija i ajvar za Putina
Odlazak u Moskvu na proslavu Dana narodnog jedinstva i kratak susret sa Putinom ostaće u trajnoj uspomeni Beograđaninu koji je život posvetio negovanju srpsko-ruskih veza
Dugo će Andrej Gardenin, penzioner iz Beograda, pamtiti 4. novembar ove godine, jer toga dana ispunila mu se jedna od najvećih želja – da razgovara sa predsednikom Ruske Federacije, dobije blagoslov od patrijarha Aleksija, vidi od očiju "običnih" ljudi skrivene dvorane Kremlja, a iznad svega dobije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potvrdu da njegov višedecenijski rad na negovanju tradicije Rusa u dijaspori nije ostao nezapažen. Mada su od te posete Moskvi prošle već tri nedelje, ovaj "srpski Rus", kako za sebe često ume da kaže, još je pun utisaka, koji su tek sada počeli da se sležu.
– Kada sam krajem oktobra iz ambasade Rusije dobio informaciju da sam direktno iz kabineta predsednika Putina pozvan u Kremlj na proslavu 4. novembra – Dana narodnog jedinstva, mom iznenađenju i sreći nije bilo kraja. Ovo tim pre što su na obeležavanje tog praznika, ustanovljenog prošle godine, pozvani ugledni ljudi iz celog sveta, pa nisam znao čime sam baš ja zaslužio da se nađem u njihovom društvu. Inače, koliko znam, osim mene, na tu proslavu iz Srbije je jedino išao Dragan Kojadinović, ministar kulture – priča Gardenin.
Od dobijanja poziva do kraja boravka u Rusiji sve je za ovog skromnog beogradskog penzionera bilo kao u bajci. Na moskovskom aerodromu Šeremetjevo dočekao ga je službeni automobil, bio je smešten u elitnom hotelu "Prezident", ali su prava uzbuđenja počela tek sledećeg dana u odajama Kremlja. Tamo je u Georgijevskoj sali, koja pamti mnoge careve, ali i generalne komunističke sekretare, održan koktel posle kojeg je usledila glavna svečanost.
– Bili smo uvedeni u veoma lepo opremljenu salu u kojoj su bila postavljena 33 stola – svaki sa po deset mesta. Tamo sam imao prilike da vidim mnoge ugledne ljude iz Rusije i čitavog sveta, a iskoristio sam i priliku da dobijem blagoslov od ruskog patrijarha Aleksija II, kome sam se predstavio ko sam i odakle sam. Kada smo svi zauzeli mesta, otvorila su se jedna vrata i u salu je ušao Putin – seća se Andrej Gardenin.
Putin je održao govor u kojem je pozdravio sve goste, a potom je počeo pravi ruski ručak. Kada je ručak završen, gosti se ispričali, a predsednik Ruske Federacije ustao sa svog mesta, Gardenin je iskoristio priliku da mu priđe i predstavi se.
– Rekao sam mu da sam potomak ruskih emigranata, odnosno treća generacija Rusa koja živi u Srbiji i dodao: "Hvala vam, gospodine Putin, na svemu što radite za moju državu". On se na to prijateljski nasmešio, a potom se potpisao na moju pozivnicu za prijem. Ona će mi biti draga uspomena – kaže Gardenin.
Posle prijema zvanice su obišle mnoge znamenitosti Kremlja – čuvene crkve, salu Svetog Andreja Prvozvanog, Oružejsku palatu... Ovom simpatičnom Beograđaninu jedino je žao što sa proslave, kao uspomenu, neće imati fotografiju, jer je slikanje bilo zabranjeno, a mere obezbeđenja izuzetne. Zato je on iskoristio priliku da pre glavne svečanosti službenicima u sali uruči poklon za ruskog predsednika. Razmišljajući čime da daruje Putina i njegovu suprugu, odlučio se za pravi nezvanični "srpski brend" – rakiju iz okoline Valjeva staru desetak godina i ajvar, a uz njih i bombonjeru.
Čime je ovaj Beograđanin zaslužio da bude pozvan na takav prijem? Odgovor na to pitanje znaju, verovatno, svi koji ga poznaju, jer, zbog negovanja kulturne zaostavštine i tradicije ruske emigracije u Srbiji i drugim zemljama i čuvanja uspomene na dela znamenitih Rusa, nastala širom sveta posle 1917. godine, Andreja Gardenina mnogi nazivaju "ambasadorom ruske dijaspore". U svom stanu on ima izuzetno bogatu zbirku dokumenata i fotografija o ruskoj emigraciji u Srbiji u kojoj posebno mesto zauzima bočica sa grumenom ruske zemlje koju je sa sobom poneo njegov deda, kada je silom prilika iz otadžbine kretao u neizvesnost. Sva ta dokumenta su i izuzetno dragoceno svedočanstvo o rusko-srpskim vezama, čemu je Gardenin u svom istraživanju posvetio posebnu pažnju i energiju. Inače, njegova porodica je još pre 1917. bila vezana za Srbiju, jer, po majčinoj liniji, Gardenin je direktan potomak čuvene porodice Rajevski, čiji je član general Nikolaj Rajevski poginuo u Adrovcu kod Aleksinca 1876. godine, učestvujući kao dobrovoljac u srpsko-turskom ratu. Njegova sudbina kasnije je Lavu Nikolajeviču Tolstoju poslužila kao motiv za lik grofa Vronskog u romanu "Ana Karenjina".
Jovan Gajić
[objavljeno: 26.11.2006.]
