Izvor: Blic, 28.Apr.2012, 20:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radi na pijaci od 1942. godine
Bosiljka Vojinović (90) iz Koraćice, kod Mladenovca, prava je rekorderka u ostvarenom stažu na pijaci. Ona je na mladenovačkoj pijaci provela ravno 70 godina za tezgom. Tom stažu se približavaju i Vera Stojković koja se prodajom bavi pola veka i Vera Kojić koja je na pijaci provela 40 godina. Za to vreme uslužile su nebrojeno mnogo mušterija, od kojih su im neke postale pravi prijatelji. Sve tri su bile svedoci kako pijaca menjala iz godine u godinu, ali i mušterije. Bosiljka Vojinović >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za tezgom je provela 70 godina
Iako, se polako bliži trocifrnom broju godina, Bosiljka iz milošte zvana "baka Bosa”, nasmejana i vesela svakog dana već od šest ujutru je na svom radnom mestu. Rado priča sa svojim mušterijama i što je najbitnije dobro se razume u računicu, pa joj digitron i ne treba. Na tezgi ispred nje, povrće i cveće koje sama gaji sa svojim mužem ispisnikom. Sin je ujutru dovozi na pijacu i po podne dolazi po nju.
- Počela sam da radim na pijaci 1942. godine, kad sam se udala. Tada je to bio mali pijac, ni pola kao sad. U početku smo prodavali povrće, kasnije i cveće, a jedno vreme i sir. I, sad evo dolaze mušterije sa šerpama i pitaju za sir jer su navikli da ga kupuju kod mene, ali više ga ne proizvodimo, ne može sve da se stigne - kaže Vojinović.
Po njenim rečima ranije se kupovalo mnogo više, žene su dolazile sa korpama da pazare, a ne kao danas, kad sve stane u jednu malu kesu.
Iako je skoro operisala oba kuka i kreće se uz pomoć štake, Vera Stojković (74) iz Slanaca dolazi skoro svakog dana na pijacu Bajloni već 50 godina. I, pored toga što je pola veka provela prodajući na pijaci, ona nije ostvarila pravo ne penziju, jer ni ona ni muž je nisu uplaćivali na vreme, pa su sad prinuđeni gaje povrće i prodaju.
- Svako jutro ustajem u četiri sata, to mi nikad nije bilo teško. Stojim za tezgom do dva, tri sata popodne, kad idem kući. Mom dolasku se najviše obraduju unučići, jer znaju da ću ih častiti nekad parama, nekad slatkišima - kaže Vera.
A, kad se završi radno vreme na pijaci, posle kratkog predaha, vreme je za nastavak poslova, u kući, u bašti, kao i neodložne pripreme za sutrašnji odlazak na pijacu.
Preko puta Vere, za istom tezgom već 40 godina je njena imenjakinja Vera Kojić (70) iz Borče. Ona kaže da se pijaca u odnosu kad je ona počela da radi znatno promenila.
- Nije bilo ni pola kao što sada ima tezgi, nisu bile natrivene, niti su imale boks za stvari, već smo samo imali pult na koji smo stavljali robu. Kad padne kiša krili smo se pod kišobranom, ogrtali najlonom. Kasnije se to promenilo, kao i ljudi, sećam da smo se tada znatno više družili, radno vreme pijace je bilo od šest ujutru do podne, kad su se već svi razilazili jer smo svu robu do tada rasprodali. Sećam se za praznike smo čak igrali kolo, jer su nam dolazlili muzičari koji kad zasviraju, odmah se formira krug - priča sa setom Vera i pokazuje deo na pijaci gde se nekad igralo.
Tokom svog radnog staža stekla je kako kaže mnogo prijatelja i stalnih mušterija, čija deca, unučići, pa i praunučići danas kupuju kod nje. Nisu retki ni poznati, pa tako kod nje kupuje Zoran Slavnić, Darko Bajić, Nataša Šolak...
