Izvor: Blic, 14.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putarina za „krug dvojke“
Jedno od rešenja za smanjenje gužvi mogla bi da bude naplata putarine za svako vozilo koje uđe u centar. Ovakav način regulisanja saobraćaja, koji povećava kvalitet životne sredine, noviji je trend u Londonu i Stokholmu, a o njegovom uvođenju godinama se vodi javna debata i u Atini koja je, bez obzira na sistem vožnje po centru „par-nepar", i dalje zagušena saobraćajem.
Kako je najavljeno, Evropska unija će svojom „Zelenom poveljom" dati pravo lokalnim vlastima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da uvedu naplatu ulaska automobila u centar grada, čak i ako nacionalno zakonodavstvo to ne predviđa.
Međutim, da bi ovakva praksa zaživela i kod nas, potrebno je uraditi mnogo stvari, poput povećanja broja garaža i vozila javnog prevoza, izgradnje metroa. Problem sa parkiranjem će se u okviru izrade plana regulacije mreže javnih garaža već sutra naći na dnevnom redu Skupštine grada.
- Grad zaista ima veliki problem sa automobilima u centru, jer svakodnevno bar 50 odsto stanovnika svojim kolima želi da uđe u njega. Plaćanje „gradske putarine" je dobra ideja, ali bi pre uvođenja takve mere trebalo ispuniti i još neke uslove, a jedan od njih je izgradnja bar još 20 javnih garaža - kaže Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta.
Prema njegovim rečima, ukoliko bi se smanjio broja automobila u centru ne bi bilo potrebe povećavati broj vozila javnog prevoza jer bi rasterećenjem saobraćaja i „žute trake", koja je inače predviđena za gradski prevoz i kojom se trenutno kreću i putnički automobili, kolovoz bio znatno rasterećeniji.
- Od jedne do druge stanice vozila javnog prevoza kreću se u proseku 12 kilometara na sat ali, kada bi se „žutom trakom" kretala samo ova vozila, njihova brzina bila bi povećana na 20 kilometara po satu. Beograd ne može da „istrpi" ni automobile onih koji stanuju u centru, a kamoli vozila koja dolaze sa strane - kaže Vujanić.
Slično mišljenje ima i urbanista Ružica Bogdanović koja kaže da bi „krug dvojke" bio idealan za ovakvu vrstu naplate.
- Treba prvo unaprediti javni prevoz i razviti fantastičnu mrežu „brzog kretanja" pa bi, na primer, jedna linija trolejbusa prevozila putnike samo od Kalemegdana do Slavije. Naravno, da bi ovakav poduhvat bio uspešan treba razmišljati o čitavom nizu mera i rešenja, ali bi i ponašanje vozača moralo da se promeni - kaže Bogdanovićeva.
Osim što bi centar grada „prodisao", uvođenje „gradske putarine" smanjilo bi navalu vozila u centar grada gde svakog dana parking na jednom od 12.000 mesta u „krugu dvojke" traži oko 20.000 automobila.
I iz Sekretarijata za saobraćaj i Direkcije za javni prevoz kažu da bi ovakva vrsta naplate mogla da dođe na red tek pošto se izgradi laki metro, parkinzi na obodima grada, poprave ili izgrade mostovi i obilaznice, izgradi unutrašnji magistralni poluprsten...
Pozitivna iskustva iz Evrope
Probno uvođenje gradske putarine u Stokholmu, u januaru 2006. godine, smanjilo je broj automobila u centru grada za 25 odsto, vreme čekanja pred semaforima u špicu 30 do 50 odsto, a zagađenje ugljen-monoksidom za 14 odsto. Ovaj predlog građani su podržali na referendumu. Ovakva praksa već četiri godine postoji u Londonu, a o ovakvom načinu regulisanja saobraćaja razmišlja se i u Atini gde je registrovano više od milion putničkih automobila.
Negativne reakcije, čak i na ideju
Na sajtovima koji su se bavili ovom temom ima i pozitivnih i negativnih reakcija. Tako neki smatraju da bi pre ove mere Beograd trebalo da ima bar 10 linija metroa, adekvatan autobuski i tramvajski saobraćaj, vozni red koji treba poštovati, razvijenu mrežu javnih parkinga u gradu i oko njega, kao i da je ovakva ideja „harač" i da će Beograđani „ za dve godine plaćati i vazduh koji dišu"... Pojedini ipak podržavaju ideju, ali tek kada budu napravljene obilaznice oko Beograda, dok kao rešenje problema sa vozilima koja vlasnici ostavljaju na sred ulice predlažu „Kupite lisice i zaključajte takve automobile. Otključavanje 100 evra, pa će grad biti prohodan za tri dana".
