Izvor: Blic, 13.Jul.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi evropski kovači bili su iz Srbije
Miljana Radivojević, mladi arheolog, na nedavno održanom skupu arheologa u Vankuveru, svojom tezom da metal nije stigao sa Bliskog istoka već sa Balkana, privukla je pažnju 4.000 stručnjaka ovog skupa. Ne samo da su prihvatili njenu tezu, već je od vlade Velike Britanije dobila 45.000 funti za dalja istraživanja. Ostatak novca očekuje od nadležnih ministarstava i sponzora u Srbiji.
Miljana je bila najbolji student arheologije Filozofskog fakulteta u Beogradu i student prorektor >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Univerziteta u Beogradu, ali je prošle godine završila i master kurs Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) kao jedna od troje najboljih studenata.
- Objavljivanjem ovih rezultata na svetskom skupu arheologa u Vankuveru dobili smo nekoliko ponuda za saradnju na istraživanju, kao na primer, od Britanskog muzeja, Univerziteta u Pensilvaniji, ali i stalnih partnera - Centra za arheometriju u Manhajmu i londonskog Instituta za arheologiju - priča Miljana Radivojević.
Naša sagovornica kaže da na pravi način treba da se iskoristi ova prilika posebno nakon rezultata istraživanja koji su rađena u Britaniji i Nemačkoj, a koji omogućavaju da se ovaj lokalitet plasira kao svetska atrakcija, kao mesto za eksperimentalno topljenje bakra, ali i rekonstrukciju života prvih kovača Evrope.
- Naravno, za ovakvu aktivnost potrebna su veća ulaganja u istraživanja, u ljude i opremu, kako bismo jedno ovakvo nacionalno blago sačuvali od propadanja - kaže Miljana Radivojević i dodaje da se na lokalitetu Belovode iskopavanja obavljaju već 15 godina, ali da do pre nekoliko meseci nije bila dokazana metalurška aktivnost, iako su istraživači Duško Šljivar i Dragan Jacanović naslućivali važnost ovog otkrića za dokazivanje metalurške aktivnosti u vinčanskoj kulturi.
Prema rečima Miljane Radivojević, u istraživanjima vinčanske metalurgije postoji i novina, a to je primena analitički najsavremenijih metoda, kao što su hemijske, fizičke i izotopske, kako bi se utvrdio karakter materijala i međusobna veza, kao što je na primer, geološko poreklo rude koja je topljena i čiji su ostaci u vidu zgure pronađeni na Belovodama.
- Cilj ovih istraživanja je da se rekonstruiše celokupan tehnološki proces ekstrakcije metala na Belovodama, utvrdi prostorna veza između svih vrsta nalaza i da se prezentuje nivo tehnoloških znanja sa kraja šestog milenijuma pre nove ere - kaže naša sagovornica i dodaje da joj je ideja za doktorska istraživanja da ovakav vid rekonstrukcije proba na svim lokalitetima vinčanske kulture za koje postoji indicija za metaluršku aktivnost.
Miljana ističe da je za našu zemlju ovo veliko priznanje u domenu arheološke baštine koja je izuzetna u svim periodima i u svakom pogledu unikatna na kontinentu. Kao zemlja posedujemo veliki potencijal u kulturnom nasleđu, ali potrebna su i izvesna ulaganja, koja bi se mogla brzo vratiti od posete turista ili neke organizovanja tura pod nazivom, recimo: „Putevima prvih metalurga Evrope".
- Moguće indicije o primarnom rudarstvu i metalurgiji tako rano na ovom području privukle su pažnju nekoliko eminentnih akademskim stručnjaka u svetu. Tako je profesor Tilo Reren, sa Instituta za arheologiju Univerzitetskog koledža London, došao povodom mog predloga za master istraživanje u Narodni muzej, kod istraživača Belovoda Duška Šljivara i pregledao postojeći materijal. Izdvojili smo nekoliko primeraka zgure, za koju se pokazalo da ima sve materijalne karakteristike primarnog procesa topljenja, koji datira iz 5.400-5.300 pre nove ere i sasvim smo sigurni da se radi o najstarijem procesu te vrste u Evropi, a i šire - objašnjava Miljana Radivojević.
Naselje pravih metalaca
Na lokalitetima u Belovodama za sada se nalaze velike količine pokretnog keramičkog materijala, koštanog i kamenog alata. Mogu da se vide osnove kuća, koje, nažalost, kakao kaže Miljana Radivojević, uz dodatna ulaganja moraju da se pripreme za izlaganje.
- Život na ovom lokalitetu se verovatno odvijao zahvaljujući tadašnjim zanatlijama, odnosno, najveći deo istraženog lokaliteta ukazuje na specijalizaciju u metalurškom zanatu na lokalitetu, što uz obližnji potok, ležišta prirodnog uglja i rudnik u blizini upotpunjuje sliku o naselju zanatlija - metalurga. Otkrili smo da su se zanatlije bavile pečenjem keramike, izuzetne izrade sa raznobojnim prelivima i takozvanim vinčanskim simbolima. Sav materijal čuva se u depou Narodnog muzeja Beograda - kaže Miljana.
