Izvor: Blic, 07.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prva zvezda Danilu Bati Stojkoviću
U znak sećanja na Danila Batu Stojkovića, jednog od najznačajnijih domaćih glumaca, sinoć je na pločniku ispred bioskopa „Balkan" postavljena „Batina zvezda". Ovo je samo prva od mnogih zvezda koje će zasijati narednih meseci na beogradskom pločniku stvarajući, prema ideji reditelja Darka Bajića, jedinstveni „Bulevar zvezda".
- Poslednjih godina merilo vrednosti se u Srbiji negde zagubilo, pa želimo da se prisetimo ljudi koji su svojim delima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stvorili trajne vrednosti. „Bulevar zvezda" je način da iznova, izgradimo imidž Srbije, koji će moći da komunicira sa Evropom i svetom. Bata Stojković je ostavio upečatljiv trag u domaćoj kinematografiji. Svi pamtimo njegovu veliku energiju i optimizam kojim je zračio - kaže Darko Bajić.
Takođe, tvrdi on, ovo je pokušaj da se vratimo vrednostima srpskog filma, budući da je bioskopski repertoar jedan od retkih medija koji čuva autorski i slobodan pogled na svet.
Osnovnu ideju za stvaranje „Bulevara zvezda" Bajić je dobio inspirisan sličnim projektima u velikim metropolama u svetu. Beogradski „Bulevar zvezda", koji je osmislila arhitekta Jelena Milošević, biće, međutim, po nečemu jedinstven. Umesto uobičajenih mermernih, u njega će biti ugrađene u mraku svetleće staklene zvezde.
Svečano otkrivanje „Batine zvezde" odigralo se tačno na dan kad je pre 112 godina u kafani „Zlatni krst" na Terazijama održana prva bioskopska projekcija. Ova čast pripala je režiseru Slobodanu Šijanu.
- Danilo jeste bio filmska zvezda, iako bi se on možda podsmehnuo takvoj definiciji, jer je on hramom umetnosti smatrao pozorište. U mnogobrojnim filmovima stvorio je lik autoritativnog balkanskog čoveka. Bio je veliki borac, mnogo sam naučio od njega. U njemu smo mogli da prepoznamo sebe i svoju narav - poručio je Šijan prisutnima.
Nakon njega supruga pokojnog glumca Olga Stojković položila je cveće pored „Zvezde" i izrazila nadu da će na ovaj način on ostati večno upamćen.
- On tu pripada, jer je do poslednjeg trena bio u potpunosti posvećen glumi, koju je obožavao - rekla je gospođa Stojković.
Dirljivoj svečanosti prisustvovao je i Dušan Kovačević, dramski pisac, jedan od Batinih najbližih prijatelja i saradnika.
- Mislim da je on jedan od najznačajnijih glumaca koje smo imali i koje ćemo imati. Dovoljno je samo se setiti uloga koje je ostvario svojim umećem. On je bio moj veliki prijatelj, a iz te bliskosti nastale su mnoge predstave i filmovi - kaže Kovačević.
Otkrivanju „Batine zvezde" prisustvovao je veliki broj kolega i ljubitelja njegovog dela: Lazar Ristovski, Branislav Lečić, Svetlana Bojković, Branka Pujić, Oleg Novković, Milena Marković, Lidija Vukićević, koji su u veselom razgovoru komentarisali najuspešnija dela ovog velikana i beogradski „Bulevar slavnih".
- Smatram da je domaći film blago Srbije, je ima veliki potencijal da se razvija. Bata je veliki glumac, on je je bio kamen u kaldrmi ovog puta. Naš „Bulevar", iako stilom liči na holivudski, biće mnogo prisniji - kaže Branislav Lečić.
Posetioci bioskopa „Balkan" su u ponoć mogli da odgledaju novu kopiju legendarnog filma „Ko to tamo peva", stiglu upravo iz Slovenije. Svakog meseca na pločniku ispred bioskopa „Balkan" biće postavljana po jedna zvezda posvećena nekom od velikana našeg filma, a u isto vreme, u znak sećanja na njega, biće prikazivani i odgovarajući ciklusi kultnih filmova. Nažalost dobrih kopija kultnih filmova u Srbiji nije ostalo mnogo, napominje Bajić, zato će bioskop „Balkan" svakog meseca u saradnji sa zemljama u regionu praviti nove kopije, kako bismo sačuvali naše filmsko blago.
Biografija
Danilo Bata Stojković je rođen na Čuburi 11. avgusta 1934. godine, a umro je 16. marta 2002. godine u Beogradu. Za sobom je ostavio suprugu Olgu i neograničen glumački opus.
Tokom svog dugog glumačkog stvaralaštva dobio je brojna priznanja - beogradska „Oktobarska nagrada" 1972. godine, „Sterijine nagrade", pulska „Zlatna i Srebrna arena", nagrada na Festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu, „Oskari popularnosti", nagrada na pozorišnom festivalu u Kvebeku, i ona najveca, za životno delo, „Dobričin prsten" 1990. godine. Na Međunarodni dan pozorišta 27. mart 2002. trebalo je da primi nagradu Dana komedije u Jagodini „Zlatnog ćurana", ali mu je ona dodeljena posthumno. Glumio je Staljina u francuskoj televizijskoj seriji „Jalta" (1984) prema scenariju J. Ellesnsteina. Igrao je u brojnim domaćim televizijskim dramama i serijama,"Grlom u jagode"(1975),"Gore dole"(1996). Poslednju predstavu, „Profesionalca", igrao je 13. februara 2002. godine, na sceni „Zvezdara teatra", samo za glumce „Slovenskog narodnog gledalisca", koji su u Beogradu gostovali osam dana.
Prvu ulogu Bata Stojković je dobio kao student Akademije za pozorišnu umetnost u Beogradu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu krajem pedesetih godina prošlog veka. Publika je obožavala njegove brojne komične uloge „malog čoveka koji se bori protiv sistema", a reditelji glumački izraz bez suvišne mimike i gesta do te mere da je Dušan Kovačević čak uloge pisao za njega. Glumio je u Ateljeu 212 i Zvezdara teatru, a gotovo da nema filma, snimljenog posle 1964. godine, koji ga je mimoišao. Ostao je upamćen po liku paranoičnog Ilije Čvorovića iz „Balkanskog špijuna", Simeona iz „Sabirnog centra" (1989), nervoznog Lakija Topalovića iz „Maratonci trče počasni krug" (1982), Damjana iz „Salaša u malom ritu" (1976), kritičara Bobova iz „Majstora i margarite" (1972. Iz šitrokog glumačkog opusa treba pomenuti još i glavnu ulogu u „Izdajniku" (1964) K. Rakonjac kojom je započeo rad na filmu kao i „Delije" (1968) M. Popovića, „Zazidani" (1969), „Uloga moje porodice u svetskoj revojuciji" (1971) B. Čengića, „Bubašinter" (1971) M. Jelića, „Diplomci"(1971),"Pegava devojka" (1973) M. Izdirovića, „Testament" (1975) M. Radivojevića, „Čuvar plaže u zimskom periodu" (1976), „Pas koji je voleo vozove" (1977), „Poseban tretman" (1980) i „Varljivo leto '68" (1984) G. Paskaljevića, „Ko to tamo peva" (1980), „Kako sam sistemski uništen od idiota" (1983) S.Šijana i „Tri karte za Holivud" (1993).
