Izvor: Politika, 19.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prva petoletka
Treći su me put, evo, važne životne prilike naterale da čekam u ovolikom redu. Prvi put, kao glavatog švrću, kada je drug Deda Mraz dolazio u naš vrtić. Drugi put kao nešto starijeg, ali jednako glavatog, kada su me roditelji posadili da između njih tugaljivo koračam tadašnjim Trgom Marksa i Engelsa, ka Saveznoj skupštini, ne bi li odali poslednju poštu "najvećem sinu naših naroda i narodnosti". I evo sada, u ovoj manje naivnom dobu, tabanam od Pobednika ka donjem Kalemegdanu, na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poklonjenje jednom od najvećih i najiskrenijih prijatelja – pivu.
Ove godine s posebnom radošću. Udarnički je ispunjena petoletka "Birfesta", iliti u proleterskim krugovima poznatijeg kao Beogradski festival piva. Od skromnog okupljanja lokalnih pivopija prerasla je za minulih pet godina, pomenuta zgoda u međunarodnu svetkovinu starovremskog pića. U legat destilatu ječma i slada. Ma, u najmasovnije savetovanje "donatora organa", s akcentom na jetru, naravno.
Sve što savremena pivska industrija može da ponudi – tu je. Osećam se k`o jeretik, s ove dve limenke u džepu, koje sam poneo tek da se nađu ako se čekanje oduži. Kao da pred planinskim izvorom pijem ustajalu vodu, koju sam poneo od kuće. Neoprostivo!
Lepo je videti voljeni grad, tako ponosan i jedinstven. Nema te sile koja će učiniti da ustuknu branitelji linije fronta: šank – poljski toalet – žbunje. Zaludu otrežnjujuće cene, zaludu pretnje iz Drajzerove i Kovina, zaludu delirijum tremens, u najavi. Dosta je bilo ustupaka "kratkim" pićima. Previše je kvalitetnog mamurluka protraćenog na neiskrena prijateljstva s viskijem i konjakom.
Dok konobari naplaćuju nova, narod je tu da namiri ona stara dugovanja...
Profesionalna etika mi nalaže nepristrasnost, ali istorijski momenat i maliganski gen zahtevaju jasno svrstavanje na stranu branitelja. Doduše, kad god sam se tako svrstavao, trebalo mi je, kasnije, dva do tri dana da se potpuno odsvrstam, ali...
Nešto sam ranije napisao, a nije zgoreg ponoviti, pivsko pijanstvo je, bez iole preterivanja, filozofija, ideologija i religija, u jednom.
Evo religijskog momenta. Večeras se, ovde, ljudima masovno javio i prikazao Gospod. Mnogi su čak pali na kolena, u proviđenju. Oni dubokoverujući su i polegali na livadu. Ja sam doduše kasnio nekoliko tura za njihovim iskustvom, ali nema razloga ne verovati im na reč.
Evo i filozofskog momenta za koji sam pak bio dovoljno "utemeljen". Ni reč ne razumem Francuza na kojeg sam nabasao u gužvi, niti on išta mene razume. Ali nas to nije sprečilo da diskutujemo o smislu života, svako na svom jeziku i da pri tom jedan drugome štošta pametno kažemo. Dobro, umalo se ne pobismo od tolike primenjene filosofije, ali je ipak jedan nesalomivi intelektualni most tu sazdan – da traje zanavek. Ubuduće će s pijetetom govoriti o igračkim danima Dragana Stojkovića Piksija, u Francuskoj.
Na kraju, naravno, koja reč i o ideološkim svojstvima pivskog pijanstva i piva, uopšte.
Pivo je demokrata, jer uvek imate mogućnost izbora boljeg. Pivo je monarhista, jer čini da posle izvesnog konzumiranja ljudima se oko sebe obraćate sa: kralju, care, kraljice, prinzeco... ili ih pak doživljavate kao dvorske lude. Pivo je komunista, jer nagoni na samokritiku, često se zbog njega zadužuje, troši se kao da će trajati doveka i sasipa se niz grlo kao da je društvena svojina. Pivo je diktatura, jer je pozivanje još jedne ture, zapravo, najgrublje nametanje jednoumlja i svoje volje, obespravljenima...
Iz svega navedenog se da zaključiti samo jedno: ovaj časni skup podno "Pobednika" je ništa drugo do sabor bazičnih društvenih vrednosti, na međašu, koji je tu gde je, još od Mesopotamije, pa naovamo.
Od kada se čovek uspravio, pivska mu je pena najrečitiji biograf.
S toga je mladić pod drvetom filozof u teškim mislima, a ne alkoholičar u stanju obamrlosti, kako na prvi pogled izgleda.
Neka nam je srećna prva pivska petoletka, pa i na "punoletstvu" da mu igramo...
Mihailo Medenica
[objavljeno: 19.08.2007.]
