Izvor: Politika, 16.Jan.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prva biblioteka za tinejdžere
Police na točkićima, izbor knjiga prilagođen interesovanju mladih, slobodan pristup internetu, izložbe, koncerti, književne večeri – sve to na 300 kvadrata višenamenske celine u Zmaj Jovinoj ulici
U Srbiji se kao mantra ponavlja da se čita mnogo manje nego nekad. Ali, ako imate ružne, zapuštene biblioteke koje prokišnjavaju, naravno da tamo neće biti ljudi, smatra Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda, institucije koja kontinuirano preduzima akcije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kako bi knjigu približila korisnicima, posebno onim mlađim.
U tinejdžerskom uzrastu, ističe direktorka Ninkov, interesovanje za čitanje knjiga opada, i to je trend svuda u svetu.
– Zato ćemo uskoro u prostorijama u Zmaj Jovinoj 1 otvoriti prvu biblioteku za tinejdžere. Koncept počiva na praksi i iskustvima sličnih ustanova u modernom svetu. Prostor površine 300 kvadratnih metara predstavljaće multifunkcionalnu celinu. Učionicu će opremiti Gete institut, korisnicima ćemo obezbediti pristup internetu, kutak zadruženje... Police sa knjigama biće na točkićima, kako bi mogle da se pomeraju, čime bi se oslobađao prostor za izložbe, književne večeri ili slične programe – otkriva Jasmina Ninkov, uz napomenu da je u renoviranje prostora na uglu Zmaj Jovine i Obilićevog venca grad uložio 40 miliona dinara.
Kako bi za hramove knjige na vreme regrutovala mlade „vernike”, Biblioteka grada Beograda organizuje raznovrsne interaktivne programe, poput radionice za pisanje priča u odeljenjima „Neven”, „Čika Jova Zmaj” i „Dragan Lukić” u saradnji sa Udruženjem „Licej”. Tu je i čuveno nadmetanje za „Čitalačku značku”, koja se od prošle godine dodeljuje na nivou grada.
Radi popularisanja knjige, za decu do završenog prvog razreda osnovne škole članarina je besplatna. U svih 70 objekata gradske biblioteke u 14 beogradskih opština postoji knjižni fond za decu. Tu su i posebna odeljenja za najmlađe, poput „Nevena” u Domu sindikata, koje je prošle godine posle četiri decenije renovirano, i „Čika Jove Zmaja” u Hilandarskoj.
Biblioteka grada ima i ugovor sa gradskim Centrom dečjih letovališta i oporavilišta, pa je svakom detetu koje ode na zimovanje u objekte centra – na Tari, Rudniku, Goču i u Aranđelovcu – dostupnabibliotekau kojoj animatori priređuju posebne programe.
– Raspust po svojoj prirodi nije period kada se osnovcima i srednjoškolcima knjiga baš „lepi” za prste. Ali, odziv na radionice i manifestacije koje organizujemo čitave godine pokazuje da su deca do 13 ili 14 godina i te kako zainteresovana za čitanje – kaže Ninkov.
Sve su to akcije u skladu sa savremenim, aktivnim konceptom bibliotekarstva, koji nastoji da u Srbiji potisne ukorenjeni konzervativni pristup.
– Kod nas preovladava klasični koncept – bibliotekarka koja ne ustaje sa svog mesta, iza nje su knjige, složene i sređene, koje ne smeju da se diraju jer ih ona smatra svojim vlasništvom, a korisnik mora da stoji kao na nekom šalteru i da čeka. Tako nešto je u savremenom bibliotekarstvu zabranjeno. Javna biblioteka podrazumeva dostupnost knjiga, da možete da ih opipate, pogledate, otvorite, prelistate... A bibliotekari na mnogim mestima i nemaju stolicu, nisu činovnici, već moderatori koji su tu da informacijama pomognu korisnicima – naglašava Jasmina Ninkov.
--------------------------------------------------------------------
U „Američkom kutku” čak 370 programa
Po učestalosti dešavanja, posebno se ističe „Američki kutak” u Domu omladine, partnerski projekat ove ustanove, Biblioteke grada i ambasade SAD, gde se godišnje organizuje čak 370 besplatnih programa za sve uzraste. Deca tamo mogu da se okupljaju i druže, da gledaju filmove dok im osoblje pravi kokice. Organizuju se i žurke, maskenbali...
Biblioteka grada Beograda učestvovala je i u manifestacijama poput „Noći istraživača”, „Noći muzeja”, „Srbija open” teniskog turnira, „Organik lajf” festivala...
– Organizovali smo i dešavanja u našim prostorijama kao što su koncerti ili akcija „Svi smo u biblioteci”, gde su za pultovima korisnike opsluživale poznate ličnosti, kao što su Vlade Divac, Nele Karajlić, Voja Brajović, Dragan Nikolić... – navodi Ninkov.
-----------------------------------------------------------
BIBLIOTEKA GRADA BEOGRADA U 2012.
14 opštinskih mreža
70 objekata
165.000 članova
2.400.000 izdatih knjiga
2.916 besplatnih programa
D. Bukvić
objavljeno: 16.01.2013.
